Некад било ... Сарајево, 16. и 17. септембар 1933. године ... Литија у центру Сарајева, предвођена тадашњим патријархом Варнавом уз саслужење епископа и уз пратњу Војске Краљевине - Вијећница Сарајево ... Његова светост патријарх Варнава Патријарх Варнава, рођен у Пљевљима као Петар Росић, на челу СПЦ био је само седам година. Изабран је за патријарха 1930. године, у својој педесетој години живота. Под сумњивим околностима умро је 1937. године. Био је патријарх у тешким и несигурним годинама у вријеме доласка нациста на власт у Њемачкој, убиства краља Александра и Шпанског грађанског рата. Није потврђена, али ни демантована тврдња да је отрован због свог непомирљивог става око стварања конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. У јесен 1933. године посјетио је градове Босне и Херцеговине (Сарајево, Тузлу, Бањалуку, Мостар, Невесиње, Требиње). У Сарајеву је био 16. и 17. септембра и присуствовао прослави седамдесетогодишњице Саборне цркве, која је почела да се гради 1863. године. Неко друго Сарајево Гледајући старе фотографије и читајући описе из штампе која је извјештавала о патријарховом доласку, види се неко друго Сарајево. Било је то Сарајево у којем су у литији поред патријарха, сарајевским улицама ходали и двојица каснијих светитеља, Св. Николај Жички и Св. Петар Сарајевски. У истој тој литији учествовале су хиљаде сарајевских Срба који ће за непуну деценију бити масовно одвођени у логоре из којих се већина никад није вратила. Дочек на жељезничкој станици У одбору за дочек патријарха на жељезничкој станици на Мариндвору били су највиши представници цивилне и војне власти, као и црквени великодостојници, али и чланови разних удружења. Између осталих, ту су били митрополит дабробосански Петар Зимоњић, бан Дринске бановине Веља Поповић, градоначелник Сарајева Асим-бег Мутевелић, његов замјеник Душан Јефтановић, сенатор Атанасије Шола, комадант армије генерал Владимир Белић и многи други. Остало је забиљежено да је Српско пјевачко друштво Слога дошло у пуном саставу, а сва остала друштва су послала своје делегације. Воз је стигао са закашњењем у 1 час послије подне. Патријарх је у пурпурној одјећи, са патријаршком палицом изашао из вагона. Пред вагоном био је положен ћилим, а дочекан је громогласним узвицима “Живио!“. Делегација која је допутовала са патријархом је била бројна, па су се ту нашли епископ охридско-жички Николај Велимировић, епископ бачки Иринеј Ћирић, епископ моравички Викентије Вујић, архимандрит Сава Трлајић, београдски прота Миливој Петровић, протођакон Угљеша Јелић и ђакон Бранко Петровић. Поздравну ријеч добродошлице упутио је замјеник градоначелника Сарајева Душан Јефтановић који је између осталог рекао: “Наше грађанство поздравља највишег достојанственика Српске православне цркве, оне цркве која се увијек, у најтежим временима наше славне, али и трагичне прошлости, одликовала најширом вјерском толеранцијом. Ми знамо да је Српска православна црква увијек гајила срдачну сарадњу са свим осталим вјероисповјестима, имајући пред очима само добро народа и отаџбине, али знамо и да је она са својим представницима показивала увијек пуно разумијевање за опште националне идеале, подносећи са својим народом све жртве за народно ослобођење, дијелећи са њим и добро и зло.” Патријарх Варнава је узвратио на поздравне ријечи говором у којем је истакао потребу за јединством и толеранцијом. “Сваки онај, који не мисли да заједнички сарађује за ову нашу крвљу стечену велику Југославију, нашу државу, знајте да ће бити издајник ове земље. Нећемо га ми проклињати, но оне душе горе које нас са високих небеса гледају.“ Након поздрава велика поворка је пошла до Саборне цркве, гдје је патријарха поздравио митрополит дабробосански Петар Зимоњић. Пред аутомобилима у којима су се возили званични представници ишао је један одред сеоске коњице. Долазак патријарха пред митрополију био је дочекан паљбом из прангија и свирањем музике. Патријарх је присуствовао вечерњој служби у Саборној цркви. Литија од Саборне до Старе цркве на Башчаршији Други дан патријархове посјете почео је архијерејском литургијом у Саборној цркви. У литургији су чинодејствовали многобројни свештеници, а на јектенија је одговарало пјевачко друштво Слога. Некон литургије, услиједила је литија улицама Сарајева у којој је учествовало неколико хиљада људи и у којој су ношени црквени барјаци. Процесија је кренула са војном музиком на челу. За музиком је ишла чета војника, а онда је ишла дуга поворка у којој су узели учешћа сељаци из околине, трговачка омладина, питомци Шегртског дома, основне школе, занатске школе, дјеца из грађанских школа, Трговачка академија, Средња техничка школа, све гимназије, пјевачка друштва и питомци Богословије. Иза богослова ишло је око 30 свештеника, за којима су ишли архијереји, митрополит Петар Зимоњић, епископ Николај, епископ Иринеј и епископ Викентије. За њима под “небом” који су носили богослови, ишао је патријарх Варнава са жезлом и крстом у руци, благосиљајући народ. Иза “неба” кретали су се високи дужносници и угледни грађани. Литија се протезала од Саборне до Старе православне цркве. Након литије патријарх је примао у митрополији представнике црквених н грађанских власти. На вечерњој служби, на јектенија је одговарао Руски пјевачки хор. Од града са некада већинским српским становништвом све до 1971 године /попис становништва/, у Сарајеву су затрти сви трагови вјековног живота Срба у том граду. Данас ниједна улица у Сарајеву не носи српско име. Данас у Кантону Сарајево /10 сарајевских општина/ нема ниједног Србина који је у институцијама власти бар да је негдје сарадник или помоћник неког бошњачког функционера. Данас у Сарајеву живи симболичан број Срба, те се они воде само као статистичка грешка ...