Dok su moji tamo krajem osamdesetih i početkom devedesetih gajili maline dešavalo se da prodje čitava sezona branja malina a da ni jednu ne stavim u usta. Danju je berem, noću sanjam da je berem, eto zato... U to vreme, na kraju moje osnovne i početku srednje škole, sezona malina je značila samo jedno - najgori mogući način za upropastiti prvih mesec ipo dana raspusta! Za one neupućene evo i zašto: prvo, sezona branja kod nas u valjevskoj kotlini počinjala je oko 10.-15. juna i završavala se oko 20. jula. Drugo, početak i sredina leta u istoj toj valjevskoj kotlini znači pakao od vrućine, bez daška vetra, čemu još doprinosi i visina maline od preko dva metra, pa kad udjete u vrstu imate utisak da ste zakoračili u saunu: od zemlje kuva, s neba gori. Treće, malina gotovo neprimetno grebucka a pravu količinu ogrebotina osetite tek kad krenete da se nasapunjate pa sve peče i boli a prsti su vam izbockani tamnim tačkicama. Četvrto, malina se bere čim spadne jutarnja rosa, od pola sedam-sedam ujutro pa sve dok se vidi, do osam-pola devet uveče. Peto, imate li predstavu koliko je to kilava voćka? Ako ste je obrali ujutro, do podne ima velike šanse da sve ono što je pre par sati bilo prva klasa postane treća, najgora i najmanje plaćena, pa smo je, zbog toga, par puta dnevno vozili u hladnjaču. Prljavi, znojavi, umazani, premoreni... jedina svetla tačka čitave sezone branja bio je 7. jul, ne zbog praznovanja Ustanka već zato što je tad Ivanjdan, crveno slovo u kalendaru, ništa se ne radi i posti se, pa smo taj dan tradicionalno odlazili porodično na bazen u Petnici. Kupili bi pečenu pastrmku u Centralu i uživali u tom dugo isčekivanom slobodnom danu. Tek mnogo kasnije, kada je tata besan zbog jezivo niske cene maline jedne godine prekinuo sezonu branja i sutradan sve počupao i poorao, shvatila sam koliko, u stvari, volim tu kilavu voćku! I počeli su da mi nedostaju sirup od malina i slatko od malina, džem i masno testo s malinama i najviše od svega - pita s malinama! Ali ne i branje! Sva sreća ujak nije odustao od gajenja maline pa me svake godine obraduje... I da ne zaboravim tačku broj šest: bez obzira na činjenicu da je Srbija jedan od najvećih proizvodjača maline u svetu (pored Poljske, Čilea i u poslednje vreme i Rusije) koja je po kvalitetu daleko iznad konkurencije, svake, ALI SVAKE godine vodi se teška bitka oko cene "crvenog zlata". I kao i svake godine pobede hladnjačari koji unapred dogovore cenu koja jedva da pokriva troškove proizvodnje ali ne i troškove branja, tako da je ove godine ta cena bila jedva oko 120 dinara po kilogramu. Za one iz EU to je manje od 1 evra. Po kilogramu. Monopol, šta je to?! Interesuje me samo koliko košta kod vas, u prodavnici? Ako rešite da pravite džem od maline odmah da napomenem - neće ga ispasti puno! Malina u sebi ima puno tečnosti koja kuvanjem ispari pa tako možete biti neprijatno iznenadjeni krajnjom količinom. Ja ovaj džem pakujem u tegle od 350 g pa ih bude više ;) a i suviše mi je dragocen da bih s njim pravila tamo neke svakodnevne kolače kad je, na kraju krajeva, najlepši na svežem hlebu s maslacem i uz šolju hladnog mleka. Potrebno je: 4 kg malina 1 kg šećera 2 pakovanja vanil šećera ili pola šipke vanile Od ove mere dobićete tačno 8 teglica od 350 g džema. Ili oko 3,5-4 standardne tegle od 750 g. Dobra strana ovog džema je što je podjednako ukusan bilo da se pravi od svežih ili od malina iz zamrzivača. Maline možete oprati pod slabim mlazom vode vodeći računa da se ne raspadnu. Zatim ih rasporediti po čistom stolnjaku da se dobro ocede i osuše. Pravo da vam kažem, ja maline u životu prala nisam. Ne samo za džem već za bilo šta. To je valjda zato što znam odakle su, kako su gajene i ko ih je brao, a vi po želji! Tegle i odgovarajuće poklopce oprati, osušiti i sterilisati u rerni zagrejanoj na 75-100C oko jedan sat. Nakon pranja i sušenja maline sipajte u šerpu za džem, ajvar i slatko i kuvajte na laganoj vatri uz povremeno mešanje dok tečnost otprilike upola ne uvri. Zatim dodajte šećer. Meni je 250 g šećera sasvim dovoljno na 1 kg voća, maline su same po sebi izuzetno slatke, ali to opet zavisi od vaše sklonosti ka slatkom. U svakom slučaju, mislim da ne bi ste trebali da stavljate manje od ove količine a više uvek možete da dodate. Dodajte vanil šećer ili pola šipke vanile (nju izvadite na kraju kuvanja). Kuvajte još jedno 45 min na tihoj vatri, koliko da džem lagano vri, ali sada uz stalno mešanje. Odvojte kašičicu džema na tanjirić, kad se ohladi treba da ima gustinu kao i svaki džem, kad tacnu uspravite treba tek lagano na klizi. Vreo džem zatim sipajte u vrele, sterilisane tegle. Tegle dobro zatvoriti poklopcima i uviti ih u ćebence te ostaviti da se lagano hlade. A možete ih vratiti u isključenu rernu i ostaviti ih da se tu ohlade. Hladan džem spakovati na hladno i tamno mesto. Bez problema može da stoji i 2-3 godine, mada nema šanse da dočeka toliko! Otvorenu teglu čuvati u frižideru. P.S. Nedavno sam videla džem od malina bez onih zrnaca. Malina je cedjena kroz gusto sito ili gazu kako bi se odstranila zrnca pa tek onda je kuvan džem. Meni je to podjednako nezamislivo kao i cedjenje mleka kako bi se izbegao kajmak u šolji :) Ali ko voli tako, samo napred! Copyright by Vikend Kuvarica. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima.