Наприкінці XV століття на території України, на межі кордонів Литви, Московії та Криму, у "диких степах" Запорожжя, з'явилося угруповання козаків. Січ стала їхнім військовим осередком. Козаки Війська Запорозького брали участь у війнах на боці Речі Посполитої, втім часто самовільно ходили у завойовницькі походи до Молдови, Московії, Кримського ханства, Чорноморського узбережжя Болгарії і Малої Азії, а також активно займалися найманством. Битва за Кафу – стала легендарним штурмом фортеці часів правління Петра Сагайдачного, в результаті морської десантної операції
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ Као и сваки добар српски домаћин пожељећу вам добар дан, наравно уз подневну кафу. Прође и 1. април, а ми још увијек не знамо ко се и даље шали, а нити ко се уозбиљио. Или боље речено, не зна се је ли дошло вријеме за максималну озбиљност или је ипак многима и даље стало до шала и смијеха. Мудровање би требало да буде скуп свих тема које се свакоднево нуде и које се налазе на "менију" сваког човјека, па ко воли нек' и изволи. Ипак, мислим да се тешко одлучити за неку посебност, јер живимо у времену када је све актуелно и ништа није важно, а опет све нам је толико познато (све што се дешава око нас), па би стога било просто непристојно да о свему не дамо и неко наше виђење и гледање на стварност. Додуше, то зависи из којег угла гледамо исте или сличне ствари и зависи од наше перцепције и умијећа могућег, поготово у разним сферама и областима живота, које нам се на почетку чине недодирљивим и немогућим. На том путу тражења рјешења и тумарања и тамо и 'вамо, ми се увијек "укопамо" у простор ограничених домета и ту се ушанчимо у свакодневну стерилност и битишемо у летаргији безнађа. Поставља се питање - до када? Одговор је - до унедоглед! Међутим, тако не би требало да буде. Јер мора се даље и мора се само напријед, мада је пут непознат и препун изазова. А кад то није било у историји човјечанства? Било је увијек и биће заувијек. Крећемо ... Идемо даље ... Идемо само напријед!
Седео сам у кафићу у коме седим скоро сваког дана. Поручио сам кафу и узео да прочитам новине. Келнер ми је донео кафу и доста гласно рекао: „Комшија зашто
Tomato Companion Planting - I avoid watering the leaves of my tomato plants and avoid wasting water at the same time by planting repurposed coffee containers th
Щоб не бути депортованими на материкову Україну, кримські греки ховалися по лісах, приймали іслам і навіть розпочинали бунти, придушувані військами Суворова. ...Дійшло до того, що митрополит Ігнатій, який заснував Маріуполь, прокляв його мешканців.
Индонежанске власти саопштиле су да ће трампити кафу, палмино уље и друге сировине за 11 руских борбених авиона Су-35.
13:59, 31 августа 2018 Бразилец не может привыкнуть. Накануне матча между «Ромой» и «Миланом» легенда «россонери» Кафу высказался касаемо Дженнаро Гаттузо – тренера команды. - Гаттузо как тренер – это реально странно. Я все еще должен к этому привыкнуть. Впрочем, я счастлив за него, как и за Ди Франческо, с…
Некад се филтер за кафу користио искључиво за кување кафе – данас га користи све више љубитеља цвећарства. Мали папирнати филтери имају више намена – а неки су врло корисни за ваше биљке и башту! Није их тешко учинити корисним за биљке: први корак је стављање филтера за кафу на дно саксије за цвеће. Треба […]
🦉Mudrolije : Fejsbuk Komentari
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ Друштвена дилема или дилеме у стварности или можда свакодневица живљења у просјеку могућег. Ко су они просјечни, а ко ванпросјечни? О исподпросјечнима сви знају све и о њима се брине статистика. Немам одговора на многа питања, јер ми се ништа не уклапа у шему онога што већ знам, мада много тога и не знам. Признајем. Није могуће огрнути пончо и кренути на рад у фабрику кад нема ни понча, а сасвим је мали број фабрика у којима радници нешто раде. Упаде ми ово размишљање онако, право ни откуд, јер сваки успјех се мјери продуктивношћу, а свугдје око себе видим само назадовање и у многим областима пропадање. А кад се назадује, онда нема ни шансе да се напредује. Како даље и куда? Је ли рјешење ставити минђушу у уво или ставити пирсинг у пупак и прошетети се по отаџбини?! Исти еквивалент је у распону између оног што је могуће и оног што је немогуће. Кад је тако, а јесте, питали се ико више – а гдје ми је отаџбина? А отаџбине нема без села. Знамо ли ми гдје нам је село и од тога треба почети. Села су уништена и зато и нема пророка, мада је у свом селу најлакше бити пророк. Али прошла су та времена. Данас су сви напрасно постали европејци. Сви су у хаотичној журби да што прије стигну под скуте Европске уније. Сви су се укључили у “савремене трендове” и због те чињенице сви одскачу од свог интелекта. Бјежећи из једног /домаћег/ стања сви покушавају да стигну до неког благостања, не знајући да тако упадају у још горе сивило изопаћене Европе. Сви су слуђени колоритом боја и европским благостањем. У Европи ипак не размишљају као ми и они су се осавременили. Они не контају да нас онако на кварно, извађеном тарабом из плота клепе по њушци. Они нас много брже и софтифицирано убијају разним савременим методама и пошастима, а ми ходамо као уштројени и поносно марширамо уз звуке наших маршева. Тумарамо тако од немила до недрага и никако да застанемо и да се одморимо и у међувремену пресаберемо. "Звијезде Гранд продукције” разваљују и ничу као печурке послије кише. "Звијезде Пинка-а" су по истој матрици, али само контра "Гранд продукцији" и то по оној народној: "Нек' комшији цркне крава", јер за комшију свакако нико и не пита, а и не брине. Ријалити шоуу "Парови", упарени "од зла оца и још горе матере" су најновији домаћи производ, брендиран за домаћу употребу по потреби и по "глави становника", односно конзумената и ишчекивања ко ће кога да зајаши или да одалами онако из све снаге, прво по здравој памети, а онда и по њушци. Јесу ли ријалити програми интересантни без Змаја од Шипова? Тако и "Змај од Шипова" забија шипове у омеђену међу распамећеног народа. Срећа је па из прошлог циклуса никога нисам запамтио, а и како бих кад нисам ништа ни пратио. А и да јесам, морао бих све да их заборавим, јер треба се само још мало стрпити и стићиће на десетине нових “звијезда”. На сваком кораку се осјећа учмалост и апатија. Људи скоро да и не разговарају, јер немају о чему. Не знам о чему би народ и разговарао? О политици? Ма јок, а и што би кад су у политици сви лопови, а народ се плаши лопова. Остаје питање без одговора - да ли је овај народ заборавио да мисли? Нек' цвјета цвијеће, нек' вода тече и нек' дани пролазе ...
