Всички сме чували за Висящите градини, египетските пирамиди и Александрийския фар. Съществуват обаче и други впечатляващи древни постройки, които дори и най-изтъкнатите пътешественици не са чували досега. Например...

Всички сме чували за Висящите градини, египетските пирамиди и Александрийския фар. Съществуват обаче и други впечатляващи древни постройки, които дори и най-изтъкнатите пътешественици не са чували досега. Например...

Град Вишеград в Босна и Херцеговина, на границата със Сърбия, се е развил благодарение на моста, вдъхновил нобелиста Иво Андрич за романа Мостът на Дрина

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј Ко и од кога сакрива истину како су убијени Адмира Исмић и Бошко Бркић А само су се вољели и хтјели су заједно да живе! Срђан Алексић је постао синоним "јунаштва" за Бошњаке и Србе у Србији и то за оне који не знају ништа о том догађају. Како је страдао Срђан Алексић и зашто нема улицу или нешто слично у родном Требињу. Текст и изјаву судионика догађаја - Деана Савичића прочитати на порталу Слободна Херцеговина - ОВДЈЕ Прави се тако легенда о случају Срђана Алексића који није ни близу приповједача о јунаштву. И ко онда фабрикује такве "истине". Па управо они који ни географски не знају гдје је Требиње, а поготово немају појма о рату у Босни и Херцеговини. ********* Никада нико од таквих "зналаца" неће ни поменути муслиманско злочиначко стријељање двоје младих људи који су се вољели и који су само хтјели да из муслиманског Сарајева пређу на српску страну. Тешка времена шутње и даље трају, још из турског времена, остала су. Шутња је злато многи кажу, мада тај појам негдје другдје и не постоји. Или "Боље свашта јест' него свашта причат". Резултат је прво шутња, онда лажи. Послије шутње о двоје младих, Бошку и Адмири убијеним на Врбања мосту у Сарајеву, искрснула је истина. А истина је једна и недјељива и нико на истину нема ексклузивно право. Међутим, како рекох истина је једна. Припадници тзв. Армије Р БиХ прво су их пустили да покушају да пређу на српску страну, а онда су убили њу, Адмиру. Затим су причекали да јој он, Бошко, покуша помоћи. Меци злочинаца из тзв. Армије Р БиХ су му прво решетали удове, онда пуцали по њему, рањавали га док није искрварио. Седам дана након што су убијени, Војска РС извукла је њихова тијела са моста и сахранила их у Лукавици у Републици Српској. По завршетку рата, 1996. године, на иницијативу и жељу Адмириних родитеља, њихови посмртни остаци су пребачени на гробље Лав у Сарајеву, у Федерацији БиХ и заједно су сахрањени. Годинама су муслимански медији ширили лаж да су двоје младих људи, различитих нација и вјера убијени од стране Војске Републике Српске. Нажалост, ништа се није промијенило ни до данас. Лажи и даље трају, иако су убице познате. Прокламовање неодређености је дугог вијека у БиХ, али лажи нису. Прошло је више од 26. година, откако је БиХ постала каква-таква држава. Од референдума наовамо, провлаче се теорије које је OHR озаконио о држави БиХ, али не и документовао, јер нема печата. Као у оној снимци на "YouTube", кад раднички трибун чита с папира, а "обични мали човјек" се надвирује и пита: "А гдје је ту печат!?". И ко је онда 18. маја 1993. године снајперским хицима на сарајевском Врбања мосту убио муслиманку Адмиру Исмић и Србина Бошка Бркића. Њих двоје су се вољели и у жижу свјетске и домаће јавности доспјели су по два основа: прозвани су сарајевским Ромеом и Јулијом због начина њихове смрти (умрли су док су лежали једно преко другог), те је њихова смрт доведена у везу са терористима из јединице "Шеве", специјалцима Службе државне безбједности тзв. Р БиХ. Бошко и Адмира покушали су на једном од прелаза гдје су се договарале илегалне размјене и преласци у, и из муслиманског Сарајева - Врбања мосту, прећи на српску страну, територију коју је контролисала Војска Републике Српске. Приликом покушаја преласка убијени су снајперским хицима од стране муслиманских злочинаца. Након завршетка рата у БиХ бивши агент тајне службе АИД Един Гараплија посвједочио је да је приликом испитивања терористе и убице Неџада Херенде дошао до његовог признања да су Бошка Бркића и Адмиру Исмић убили Неџад Херенда и Драган Шошић, припадници муслиманске терористичке јединице "Шеве", пуцајући, како је Гараплија посвједочио, са зграде "Стелекса" /Напомена аутора текста – Ради се о згради тадашње познате сарајевске студентске "кафе-дискотеке”/. А само су се вољели и хтјели су заједно да живе! Иако се Херенда и Шошић, поред овог, доводе у везу са још два ратна злочина, они никада нису процесуирани од стране било којег тужилашта у БиХ. Тачније, против њих никада ниједно тужилаштво у БиХ није подигло оптужницу. Херенда се теретио за три ратна злочина у којима је учествовао - убиство Бркића и Исмићеве, затим злочин у Великом парку кад је стријељано осам припадника тадашње регуларне Југословенске народне армије и атентат на породицу првог командната тзв. Армије Републике БиХ генерала Сефера Халиловића. Терориста Херенда живи у Гронингену /Холандија/. Никада ниједна надлежна институција у БиХ није тражила његово изручење! Такође, Шошић се доводи у везу са два ратна злочина и четири убиства, али до данас никада није ни осумњичен од стране било којег "независног" тужилаштва у БиХ, већ је, парадоксално, запоселен као шеф обезбјеђења Централне банке БиХ што довољно говори како се систем у случају Херенде и Шошића добро побринуо за своје штићенике и убице. А о покојној Адмири и покојном Бошку Сарајево шути и крије истину. То је Босна и Херцеговина.

Старият мост в Мостар (Босна и Херцеговина) е изграден през 1557 – 1566 г. от османския архитект от християнски произход Синан. От 2005 г. е част от списъка на ЮНЕСКО на световното културно наследство

Explore Marie-Hélène Cingal's 146772 photos on Flickr!

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј Има једна сјајна анегдота коју као и неки учесници свечане сједнице Скупштине српског народа тог, сада већ историјског дана - 24.10.1991. године, никад нећу заборавити све док будем жив. Наиме, иако сам водио тим безбједности и био задужен да све протекне у најбољем реду, запала ме и захвална улога у којој се нисам прославио. Пред сам почетак сједнице неко је са касетофона требао да пусти химну "Боже правде". У кабинету смо имали најновију линију и неко из организације доставио ми је касету на којој је била химна и мене је запала улога да поред тога што сам бринуо о безбједности и то урадим. Али, пошто је била нова линија са даљинским управљачем никако ми није успијевало да пустим химну "Боже правде". Шта год сам притискивао на даљинском увијек ми је ишао "Марш на Дрину", композиција са друге стране касете. Једноставно, није ишло, па није. Звао сам многе да и они покушају, али нико као ни ја није знао како да пусти химну. И као што се многе ствари случајно дешавају, ето десило се тако да један електричар Србин који се ту сасвим случајно затекао има исту линију и само је он знао како се са даљинским "рукује". Показао ми је како се то ради и након што сам три пута поновио радње да се не обрукам, ипак сам се некако снашао. Ни крив ни дужан и стицајем непредвиђених околности тако сам се нашао и у Радном предсједништву сједнице и први пустио химну. Нико није могао да ми замјери што је почетак сједнице "из техничких разлога" каснио више од 15. минута, па ни тадашњи предсједник СДС др Радован Караџић који ме стално пожуривао. И након свих перипетија заорила се ХИМНА "БОЖЕ ПРАВДЕ" и тако је почело стварање РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ! О атмосфери у Сарајеву, о страху за српски народ, о свим другим аспектима нећу да говорим, јер видим да о неким догађајима из тог времена говоре они који су били далеко од свих тих збивања, али и од мјеста дешавања. ----------------------------- ---------------------------------- НАПОМЕНА: Прва оснивачка Скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је одржана 24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини. На првој сједници одржаној у Плавој сали у згради Скупштине БиХ у Сарајеву донесена је Одлука о расписивању Плебисцита и усвојена је „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“. Референдум /Плебисцит/ на којем су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991. године. У складу са поштивањем људских права, успостављеним међународно-правним принципима, као и начелима и правилима уставног поретка, Народна скупштина Република Српска Босна и Херцеговина доноси Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине. 9. јануара 1992. у Сарајеву одржана је свечана сједница у Хотелу "Холидеј ин" када је и званично проглашена Република Српска Босна и Херцеговина. Могао бих много тога да напишем /већ сам у неким другим приликама писао - како је дошло до распада БиХ и почетка рата/. Овај пут само ћу додати да је на тој сједници било присутно 76 српских посланика /сви посланици из заједничке Скупштине БиХ све док је 14. октобра 1991. године није разбила муслиманско-хрватска парламентарна коалиција/. Присутни су били и то: 70 посланика из СДС-а; 4 из Странке реформских снага /Странка Анте Марковића, тадашњег предсједника СИВ-а Југославије/ и 2 посланика из СПО /Странка Вука Драшковића/. Тој сједници су присуствовали и бројни други Срби /Срби пресједници општина у тадашњој БиХ, као и други истакнути српски представници из јавног, културног и политичког живота тадашње БиХ. Сви они су били само у својству гостију и нису имали право одлучивања.. Иако је прошло 26. година од тог дана, сјећам се скоро свих детаља, па чак и имена свих посланика. Многи од њих, нажалост, нису више међу живима. ------------------------

Explore Marie-Hélène Cingal's 146987 photos on Flickr!

Висок адреналин, стрес, еуфория, но и удовлетворение! Това ми се случи по време на рафтинг по реките Тара и Дрина в Босна и Херцеговина.

Тези градчета лъхат на история, чар и много емоции, които със сигурност ще помните дълго време

Мостар, Босна и Херцеговина - където ни посрещнаха с вино и се чувствахме на правилното място. Стари Мост е една от много забележителности около Мостар

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ Босна и Херцеговина "цијела" - из два дијела! Навршава се 24. године од кад је договорен и потписан Дејтонски мировни споразум којим је не само заустављен рат у БиХ, већ је тим споразумом дефинисана и успостављена територијална и политичка организација и устројство Босне и Херцеговине коју чине два равноправна ентитета. На годишњицу споразума много је разних идеја, спекулација и иницијатива за промјену Дејтонског споразума. Једнима /Бошњацима и Хрватима/ је циљ укидање Републике Српске и стварање унитарне БиХ, док је нама из Републике Српске циљ очување Републике Српске, а то није ништа друго већ очување Устава Босне и Херцеговине. Многи су покушали да сруше Републику Српску, али она се вратила изворним вриједностима. Из Републике Српске остаје јасна и стална порука да је спровођење изворног Дејтона основни услов за опстанак Босне и Херцеговине и да нема простора за његово мијењање. Када се у контексту Дејтона посматра цијела БиХ може се видјети да је различитим интервенцијама међународне заједнице, првенствено високих представника, дошло до одређених девијација и да је вршен страшан притисак како би дошло до централизације БиХ. Сталним наметањима разно разних одлука које су на ум падале високим представницима у БиХ и њиховом диктатуром која није била ничим омеђена, дошло се до драстичног нарушавања изворних принципа Дејтонског споразума. Високи представници су били апсолутисти са неограниченим моћима владања каква нису имали ни цареви, ни краљеви, па ни диктатори-владари. Такве егзибиције или експерименти који су вршени над БиХ никада нису успоставили "државну" структуру која ће бити боља, ефикаснија, рационалнија и јефтинија. Као по правилу кроз такве интервенције добијали смо гомилање непотребних институција на нивоу БиХ које су прегломазне и нефункционалне. Каква је БиХ показује и данашњи дан. У Републици Српској је празник и нерадни дан. У Федерацији БиХ, другом дијелу Босне и Херцеговине је радни дан и није никакав празник, као што ни заједничке институције БиХ ни на који начин не обиљежавају данашњи дан.

Explore Marie-Hélène Cingal's 146499 photos on Flickr!

С тържествен ритуал на централния площад „Възраждане“ в Плевен днес бе посрещнат българският военен контингент, участвал във военната операция на ЕС

Explore Marie-Hélène Cingal's 146988 photos on Flickr!

Град Вишеград в Босна и Херцеговина, на границата със Сърбия, се е развил благодарение на моста, вдъхновил нобелиста Иво Андрич за романа Мостът на Дрина

Всички новини за деня: 16 август 2024 г.

Explore Marie-Hélène Cingal's 144586 photos on Flickr!

La mosquée de Baščaršija (en bosniaque : Baščaršijska džamija) se situe dans le quartier de Baščaršija à Sarajevo en Bosnie. Construite en 1528, elle a été en partie détruite durant la seconde guerre mondiale et reconstruite depuis. (Wikipedia)

Мостар, Босна и Херцеговина - където ни посрещнаха с вино и се чувствахме на правилното място. Стари Мост е една от много забележителности около Мостар

Google Earth shows a strange anomaly on top of the Bosnian pyramid I didn't find anywhere else on internet image searches...

Bosna a Hercegovina leží na Balkánském poloostrově. Hlavní město je Sarajevo. Je to jedna z bývalých Jugoslávských republik. Je to země, která byla nejvíce zasažená válkou mezi lety 1992-1995. Je to v podstatě vnitrozemský stát i když má i kus svého mořského pobřeží

Bosnia & Herzegovina 5 Feninga Coin Cufflinks w/Stainless Steel Gold or Gunmetal Back About the Design: Obverse Flag Lettering: Bosna i Hercegovina Босна и Херцеговина Reverse Map of Bosnia Lettering: Босна и Херцеговина Feninga 5 Фенинга Bosna i Hercegovina Composition Nickel plated steel Weight 2.66 g Diameter 18 mm Thickness 1.5 mm Shape Round Explore hundreds of unique cufflinks at FoxLinkDesign: https://www.etsy.com/ca/shop/FoxLinkDesign?ref=search_shop_redirect Browse through more classic cufflinks from Eastern Europe: https://www.etsy.com/ca/shop/FoxLinkDesign?ref=search_shop_redirect§ion_id=28159333

Босна и Херцеговина е богата со значајно културно и историско наследство и природна убавина што ретко ќе ја најдете на кое било друго место во светот распространето на толку мала површина. ...