Ovo pecivo se razlikuje od ostalih mojih peciva po obliku i načina savijanja,  što je mekano,  nije suvo i kad stoji malo duže. Potrebno je: 2,5 dcl mleka 1 kašika šećera 1 kašika suvog  kvasca 1 jaje 150 gr kačkavalja 1 kašičica soli 1 dcl ulja 500 gr brašna Priprema: U mlako mleko staviti 1 kašiku šećera i 1 kašiku suvog  kvasca. Da stane 5 minuta pa dodati 1 jaje, so, rendani kačkavalj, ulje i brašno. Zamesiti testo izraditi i ostaviti da nadolazi. Testo kad nadodje podeliti ga na 20 - 21 kuglicu. ( u jednoj kuglici  da bude 50 gr) Svaku kuglicu razvaljati 11- 12 cm, presaviti na pola i opet presaviti da se dobije 1/4 kruga. Vrh 1/4 kruga zarezati nožem. Ta zarezana  2 vrha okrenuti prema gore. Staviti na pleh prethodno obložen papirom. Tako uraditi sa svim kuglicama testa. Premazati sa 1 žumancetom posuti crnim kimom i ostaviti 20 minuta da nadolaze i peći. Peći na 180 stepeni 20 - 25 minuta.

Scribd is the world's largest social reading and publishing site.

Od 19. februara, na prvom programu RTS-a, svakog vikenda od 20 časova pratićemo regionalnu hit seriju “Područje bez signala”. Nastala u zajedničkoj produkciji

Brzi hleb

Neobično i jako ukusno :)))))

Vidjeno u jednoj TV emisiji. Neobično i ukusno.

njegovo "veličanstvo"kuglof,sočan,čokoladni biskvit,neobično kokos punjenje.savršena kombinacija;)))

Istinski izvrstan kolač od limuna i aronije. Izuzetno mek, savršeno osvežavajućeg ukusa i neobično kockastog oblika za kuglof.

Iako ime može zvučati neobično, Švaler torta je desert koji će zasigurno postati omiljen i koji ćete željeti ponovo da probate.

U trećoj epizodi istražujemo zašto se opsesivno provjeravanje negativnih vijesti na internetu čini kao nešto što bi trebalo izbjegavati, a neobično je umiruj...

Tri leće ili tres leches najsočniji je biskvitni kolač na svijetu koji se neobično zalijeva kombinacijom tri različite vrste mlijeka koje mu daju sočnost!

“Sve neobično,sve kako ne treba. Ali nisam ja birao prilike,nisu ni prilike mene: susreli smo se,kao ptica i oluja” Meša Selimović - Tvrđava

Hrvatske narodne nošnje predstavljaju dio kulturne baštine hrvatskog naroda s neobično širokim rasponom različitih nošnji. Narodne nošnje i folklor su neodvojivo povezani s načinom života te reflektir

Za zimu je dobro imati svega po malo, tako sam i ja uradila ovaj mix :) Tačnije relacija ajvar-pinđur uz dodatak (malo neobično) tikvica. Moram istaći da me ...

(please scroll down for recipe in English) Ko li daje imena tortama? Svaki put kada naiđem na neko neobično ime, upravo se to zapitam. Mislim – policajac? U mojoj svesci postoji i Najlon torta. Svi smo čuli za vetrove – japanski, španski. Imam i Dinastija […]

Danas smo napokon izasli iz bolnice. Hvala vam svima na lepim rečima i podršci. Iznenadilo me kad sam čula da su neke od vas imale slično iskustvo prouzrokovano nemarom lekara. Mada, s obzirom na prostor na kom zivimo verovatno to i nije tako neobično. Nažalost… Ića je sada dobro. Neće ići u jaslice bar […]

U fazi sam isprobavanja kokosovih proizvoda. Nekako, kad se pomene kokos, ja pomislim na strugano kokosovo "meso", koje na ovim prostorima svi (pogrešno) zovemo kokosovim brašnom i koristimo za kolače. Kokosovo mleko, ulje i (pravo) brašno, su sve za mene relativno nove namirnice. Ulje je baš neobično, ali lepo. Kad ne bi bilo onoliko skupo kao što jeste, mislim da bih ga trošila nemilice. Kokosovo ulje spada u izuzetno zdrave masnoće, i zasićeno je. To je retkost u svetu biljnih ulja, koja se u najvećoj meri sastoje od mono ili polinezasićenih masti, ali - zasićene masnoće nisu za izbegavanje, kao što se dugo verovalo. Ovo ulje je lako probavljivo, ne opterećuje jetru, ubrzava metabolizam, deluje protiv virusa, bakterija i gljivica, jača imunitet... Sve super nešto. Drugo, uprkos (ispravnom) imenovanju ove masnoće kao ulje, kokosovo ulje je čvrsto, i više liči na puter. Topi se, tj. postaje ulje na 20 i kusur stepeni celzijusa, tako da je na sobnoj temperaturi često u međustanju, gde se vide i čvrsti delovi, i otopljeni. Dalje, kokosovo ulje ima visoku tačku dimljenja i pogodno je za sve namene, pa i prženje. Nisam ga još koristila na taj način, ali treba znati da može. Čitala sam da ih ima raznih, pa i onih bez mirisa. Dva koja sam ja do sada probala, Beyond i GranumFood, imaju divan miris na kokos, i sasvim blag, pozadinski, slatkast ukus. Potpuno bez ičega može da se iskonzumira kašičica ulja, i da ne bude bljak :) A može i da se iskombinuje sa tahinijem, medom i muskatnim oraščićem, koji daje divnu aromu i koji nam je Marija, sa bloga Mirisna teka, zadala kao temu igre ajme, koliko nas je! - i dobije odličan sladak namaz. Koji je jak i kaloričan, nije za mazanje u debelom sloju niti za bogato filovanje palačinki. Tanko namazan preko kriške nekog finog hleba, a stići će jedan baš takav u nekom od narednih postova, uz šolju čaja od đumbira, mmmmm... Greje sva čula... Koko-susam-muskat namaz recept za štampu Sastojci: 80 g ekstra devičanskog kokosovog ulja 80 g tahinija (paste od samlevenog susama, zove se još i taan) 40 g meda 1 ravna kašičica sveže nastruganog muskatnog oraha Postupak: Izmešati tahini sa medom, pa dodati otopljeno kokosovo ulje i jednu kašičicu sveže izrendisanog muskatnog oraščića, pa dobro promešati da se sve lepo sjedini. Izliti u teglicu i čuvati na umereno hladnom mestu. Ako je namaz mnogo stegnut, ostaviti na sobnoj temperaturi oko pola sata pre upotrebe. Napomene: - Namaz je najbolji na temperaturi od 20°C. Tada je u kremastom stanju, lak i za zahvatanje i za razmazivanje. Na samo par stepeni niže je potpuno čvrst, a na samo par stepeni više je tečan poput meda. - Mogao bi se izbeći med i namaz zasladiti stevijom. To ću idući put da probam. Količina stevije je kritična, jer mrvica više od "koliko treba" i ode sve dovraga, zato treba baš baš tačno naznačiti količinu, što bez probe ne umem. Cenim na 2 kapi tečne stevije, ali videćemo. Update, nedelju dana kasnije: Probala sam, dve kapi tečne stevije je taman!

Ne znam koliko poznajete Novi Sad, ali ja sam celo svoje detinjstvo, počevši od prvog razreda osnovne škole skoro svakodnevno prolazila Jevrejskom ulicom, putem do muzičke škole koja se nalazila u Njegoševoj ulici u centru grada. Sad to ne bi bilo ništa značajno niti neobično, da tom prilikom i u tom dobu "burekdžinice" nisu bile svuda gde poželite nego striktno na par mesta u gradu. Sticajem okolnosti i mojom srećom jedna baš takva je bila na mom putu prema muzičkoj školi :).  Danas je teško i zamisliti da  nekada nisu postojale ovakve klasične pekare, nego zisita  burekdžiinice, koje su držali uglavnom Goranci i u kojima ste isključivo mogli da kupite, perecu, burek koji je bio isključivo sa sirom ili mesom  ili kiflu bez ovih današnjih još dodatnih peciva i sendviča. Elem, tu u Jevrejskoj ulici je bila jedna divna burekdžinica, ne mogu danas da se setim kako se zove, ali bila je mala, i u njoj su bili stolovi ne za sedenje već tik uz zidove  na kojima su bila ogledala i  gde ste mogli ako ne žurite da pojedete burek onako " s nogu". Pri tom burek se prodavao na merenje, ako hoćete 200g ili 250g,ljubazni prodavac   bi vam onako pred vama sekao i merio na vagici, i to uvek da prevagne :) Ne znam da li zato što sam bila mlađa i što sam uvek gledala da "nažicam" od roditelja koji dinar da burek pojedem barem jednom nedeljno, a bio je fantazija, imam utisak da danas više nemamo prilike da probamo ništa slično takvim nekadašnjm finim zlatnim  i sjajnim piticama na merenje. Svi smo mi sigurno kod kuće milion puta pravili gibanice pite , rastezali kore ali do sada barem koliko sam ja pravila ni jedan od tih recepata nije mogao da bude sličan bureku, koji možete da kupite. Nedavno sam na internetu videla recept za burek, koji ne znam da li neko nije isprobao, pa sam rešila i ja da ga napravim i zaista je utisak onakav kakav se i očekuje .  Veoma ali veoma slično onom nekadašnjem. Potrebne su vam pre svega kore, koje najbolje da kupite na pijaci, domače. Biće vam dovoljno jedno pakovanje. Zatim sir oko 300g, ja uvek stavim slaniji sitni sir. i potrebno vam je još 200ml vode, pola kašikice soli, ako vam je sir slaniji i 100ml ulja. Ulje so i vodu u jednu šepicu zagrejte ali ne da vam provri nego prosto da ih malo zagrejete. Okruglu tepsiju naulhite i na samo dno stavite tri kore na način da vam sa svih strana sa jednom polovinom prekriju tlo a da im druga polovina visi niz ivice tepsije. Zatim izdvojte tri kore i izgužvajte po dnu tepsije te prelijte kašikicom sa mešavinom vode i ulja. Ne previše ali ipak dovoljno da se kore pokvase. Od gore stavite sir, manje ili više zavisi kako volite. Preko sira opet izgužvajte jednu po jednu koru (tri komada) i prelijte kašikicom sa vodom i uljem. Ovaj postupak ponavljajte dok ne utrošite kore i sir, svo vreme prelivajući kašikicom sa vodom i uljem koje su kao što smo rekli na početku recepta sjedinjeni.  Na samom kraju burek prekrijte lagano prvim korama koje ste stavili na dno a koje su vam izvirivale iz tepsije, tako da sve lepo "ušuškate". Premažite sa vodom i uljem, koje ste koristili i za  slaganje bureka. Pecite na 180C dok ne zarumeni. Recept je izuzetno lak, brz, ukusan i mnogo mnogo dobar. Iskreno nisam očekivala da će ovako da izgleda niti da ima ukus koji vas podseća na onaj koji možete da kupite što možete da vidite i na fotografijama.

Recept za njujorški čizkejk i osvrt na početničke greške - kako u pripremi tako i u očekivanjima Već sam vam se ranije jadala kako hoću da probam pečeni cheesecake, New York style, jer ovi koje sam do sada pravila i probala su bili želirani, nepečeni. Viđala sam i čitala o njujorškom kolaču od sira ali nisam imala priliku da ga probam. Prvi pokušaj da ga napravim završio se poluuspešno. Mnogo vode je izašlo iz sira prilikom pečenja, i natopilo mi koru od keksa preko svake mere. Nije ta voda izašla slučajno, nego zato što sam ja dodala više šećera nego što je pisalo. Ne sećam se tačno zašto sam to uradila, ali verujem da je zato što mi je delovalo kao nedovoljno slatko, kad sam liznula fil pre pečenja. Pritom je ta masnjikava voda našla put da iscuri iz kalupa i pada po dnu rerne, gde je naravno počelo ogorevanje. Milina. Pojelo se to, nije da je baš bilo za bacanje, ali ostalo mi je u to-do listi da napravim ljudski cheesecake na njujorški način. Kod Melrose videh sliku i recept, predložih ga za kuVarijacije, izabran je za temu i - jedva sam dočekala da ga napravim :) Sir! Jurila sam sremski. Dobar sremski. Taj je punomasan i u startu je maziv, kremast i bez grudvica. Ima i "sremskih" sireva koji su malo grumuljičaste teksture, i iako solidnog ukusa, ne bi trebalo da budu izbor za ovaj kolač. Ako se sir ne razmuti do idelane glatkoće, grudvice koje prežive mikser (a 'oće to) će biti blagoiritirajuće kad se nađu u kolaču. Iste te grudvice kad se sretnu u recimo, crvenoj sir salati, niko neće primetiti. Ali sad pravimo kolač i ne treba da bude grudvica. Nađoh ja idealno gladak sir, sremski, na Kalenić pijaci, u mlečnoj hali. Nije bio idealno neutralan, nego blago slan. Može. Ne smeta. Osim ako nije presoljen, naravno. Nije ni skup koliko sam očekivala, 350 din/kg. Nešto mi se čini kao da je ranije bio skuplji. Recept sam sledila, ali napravila sam i par sitnijih izmena, svesno. I jednu malo veću, nesvesno. Prvo, keksa ni približno nije bilo dosta 100 g. Stavila sam 150 g i povećala količinu putera proporcionalno. Tako sam uspela da popunim površinu kalupa od 26 cm, u zaista tankom sloju. Koristila sam Jaffa O'cake integralni keks. Drugo, povećala sam količinu brašna u filu sa navedenih 30 na celih 50 g. Malo sam se na'vatala straha od prethodnog puta i tog neželjenog curenja, pa mi je ovo dalo psihički mir da će sad tih dodatnih 20 g brašna da spase stvar, ako bi fil hteo opet da procuri. I treće, izbacila sam pavlaku iz fila. Recept zove 1.4 kg sira i 50 g pavlake. Mislim, nešto mi je to zvučalo k'o zajebancija, jer tolicno malo pavlake zaista ne može ništa dodati ni oduzeti monstruozno velikoj količini sira. I poslušala sam savet od Melrose, i bućnula sva jaja i žumanca odjednom. Ništa to nije smetalo da se fil lepo sjedini. Sve sam ja to fino složila, koru pa fil, pa kalup stavila na veci komad alu-folije, da izbegnem ogorevanje masnoće po dnu rerne ako opet nešto procuri, i stavila na 150°C da se peče, na modu za klasično pečenje (grejač gore, grejač dole). Moj šporet, ako se koristi bez ventilatora, peče slabije nego što "kaže". Tih mojih 150°C je nečijih 140°C. To je ok temperatrura za njujorški cheesecake. Moram priznati da sam se mrvicu zbunila kad sam u receptu, koji mi je visio u kuhinji, pored šporeta, videla da treba da se peče 120 minuta, pa onda izvadi i obrubi, pa ostavi malo napolju, pa peče još 100 minuta, dakle preko 3 sata ukupno?! Ali šta sad, tako treba i tako ću da ispečem. I dođem uredno posle 120 minuta, pošto me je dozvao tajmer koji sam uključila, i vidim da je se cheesecake prilično naduo i da to neće baš biti dobro. Izvadih ga ja, pa shvatih da u receptu piše da posle 20 minuta treba da se vadi i obrubi, ne 120!!! Stvarno sam bila ljuta na sebe što ovoliku nelogičnost nisam uočila. Lepo piše 20 minuta, što sam ja videla 120, ko zna. Shvatim da je to kraj pečenja, jer je prošlo dva sata, koliko i treba da se peče, prema receptu. Obrubila i ostavila u toploj rerni, nadajući se da ako se polako spušta i hladi da neće mnogo da popuca. Ali djavola. Raspukao se u tri kraka, i to prilično duboko. Folija, kao i kalup sa donje strane su bili masni i vlažni. Ipak je nešto malo opet curilo. Nije to mnogo, ali dovoljno da opet izazove neko ogorevanje i dim, pa da se iznerviram. Dobro je da sam imala foliju. Nazad na pukotine. "Dobro, estetski bag ću još i da preživim", pomislila sam. "Samo da je kolač dobar unutra, i da kora nije meckava". Na prohladjen sam sipala 3 dl kisele pavlake sa 30 g šećera u prahu, što je malo više od preporučene mere (200 g kisele pavlake i 20 g šeećra). Jer sam htela tim gornjim slojem da koliko toliko popunim moje pukotine pa sam računala da treba više. To onda vratila u ponovo u zagrejanu rernu, na recimo 160°C, na 10-ak minuta. E, onda hlađenje dugo i temeljno. Ujutro sam jedva dočekala da isečem parče i vidim unutrašnjost. A ona - SUPER! Čvrsta, kompaktna, lepo se seče, kora na mestu, ma, milina. A i ukus - to jeste nešto posebno. Sir se baš oseća jer ga i ima enormno. Kolač nije mnogo sladak, što pruža siru nadmoć i dominaciju. Taj spoj ukusa je meni neobično zavodljiv, jer me mami na još, ali ima neku sirovost, nije skroz pitom i bezazlen kao fil kod nepečenog cheesecake-a. Vrlo šarmantan ukus. Na prvi zalogaj sam reagovala sa "uffff, nije dovoljno slatko", ali posle trećeg sam znala da nije stvar do šećera. Nego do mene. Ovo je pravi kolač od sira i baš treba da ne bude presladak. Probala sam prelivom od malina. Lepo je, ali nije to to. Kolač kiselo-sladak, preliv kiselo-sladak, ne može. Trebalo mi je nešto što će biti kontrastno. Karamel preliv je bio upravo to. Sladak i lepljiv, totalno prejak ako bi se liznuo sam. Ali u maloj dozi, preko cheesecake-a, meni je bio savršen. Inače, posvetiću jedan post samo ovom karamel prelivu, jer je i to domaći proizvod, i pravila sam ga nekoliko puta u toku leta. [update: evo ga, recept za karamel kao iz Meka, tj. još malo bolji ;) ] Deca probala kolač. Nisu oduševljena. Dragi takođe. A ja sam marljivo gustirala po jedno (do dva) parčeta dnevno, nekoliko dana. I kad je zaliha spala na dva parčeta, uzmem sebi komad i dođem u dnevnu sobu. Deca vire u tanjir. - "Mama, šta to jedeš?" - "Onaj kolač od sira, što se vama ne dopada", samouvereno ću ja. - "Mama, je l' mogu da probam?", pita stariji sin. - "Možeš." Grrr! Proba. - "Mama, daj mi još, ovo je lepo!" Grrrrrrr! - Mamaaa, a meeeni? - odmah se nakačio i mlađi, da slučajno ne bude oštećen, pošto vidi da brat nešto dobija sa maminog tanjira. GRRRRRRRRR!!!!! I smandrljaše mi to parče, sve u slast! Srećom pa je ostalo još jedno :) NY style cheesecake recept za štampu Sastojci: za koru 150 g integralnog keksa 75 g putera za fil 1.4 kg sremskog sira 350 g šećera 50 g brašna 5 jaja 2 žumanca 1 kašika soka od limuna 2 kašičice vanila ekstrakta za glazuru 300 ml kisele pavlake 30 g prah šećera Postupak: 1. Keks izmrviti ili samleti u seckalici, pomešati sa otopljenim puterom pa sipati na dno okruglog kalupa sa skidivim obodom prečnika 26 cm. Utisnuti smesu rukom, pa valjkom, da bude što ravnija. 2. Sir, šećer i brašno sjediniti mikserom. Dodati jaja i žumanca, pa limun i vanilu i mikserom mutiti dok se ponovo ne ujednači. Sipati preko kore. 3. Ispod kalupa podmetnuti parče alu folije, zbog mogućeg kapanja.Rešetku spustiti na najniži nivo, pa staviti kolač da se peče u rernu zagrejanu na 140-150°C. Posle 20 minuta izvaditi i nožem obrubiti kolač, tj. odvojiti ga od ivica pleha, da se ne bi prilikom pečenja mnogo naduo, pa kasnije tokom hlađenja popucao. Vratiti u rernu i peći još 1h i 40 minuta. 4. Osatviti da se prohladi. Preliti kiselom pavlakom koja je prethodno kašičicom razmućena sa prah šećerom, pa staviti na 10 minuta u rernu na 160°C. 5. Ohladiti najpre na sobnu temperaturu pa još nekoliko sati u frižideru. Poslužiti sa prelivom po želji, preporučujem karamel.