Warmup električno podno grejanje nalazi se u ulici Popa Dukljanina bb, 85000 Bar.

חדש חדש מבית קמין מסה - ליבת צד! מאוד מרגש להציג את החידוש הבלעדי והיחיד בעולם (!) שמאפשר לנו לצמצם את עומק הקמין ממטר לשישים וחמישה סמ מהקיר! כאן האפשרויו...

Принцип работы ионного котла отопления, особенности монтажа и сборки своими руками

this is an air exchange chamber for the PAHS system in our customers Earth Sheltered Home (photo taken Nov. 2009)

The Rocket Mass Heater Builder's Guide: Complete Step-by-Step Construction, Maintenance and Troubleshooting: Wisner, Erica, Wisner, Ernie: 9780865718234: Books - Amazon.ca

Ce jour sur front de mer du Touquet l'eolienne parvenait à illuminer les 4 projecteurs alors que le vent oscillait entre 2 et 7 km/h .La cinématique de ce co...

TERMOSI ZA PRENOS HRANE INOX www.aeon.co.rs  http://opremazaugostitelje.com/

Servisiranje i popravka ELEKTRIČNIH KOTLOVA TERMOMONT, Vaillant, Ecopan, ALFA Majstor za grejanje na struju BEOGRAD Provera sistema etažnog grejanja-...

Figaro je kolačić u oblandi sa filom od žumanaca i grilijaža, jedan od najpopularnijih i najpoznatijih sitnih kolača sa slavskih tacni, pored bajadera. Osim pod imenom Figaro, sreće se još i kao Grilijaž ili Grilijaš, mada je grilijaž samo jedan njegov sastojak. Osim figara, ne volim ništa od kolača u oblandama. Nekako mi ta vrsta kore nikad nije prijala, mada ima tu i do svežine dosta, pa kad je oblanda sveža i nije povukla vlagu, onda je prhka i krcka, i to je ok (samo pomislite na Rafaello kuglicu, i onu perfektnu krckavost unutrašnju), ali sigurna sam da ste svi imali priliku da probate žilavu oblandu, to je baš onako, bezveze skroz, ma šta da se nalazi između. Kod industrijskih kolača sa oblandama je slično. Tu obično nema žilavosti, ali svejedno, imuna sam skroz. Na primer, ništa od napolitanki ne volim. Ni klasičnih, ni bite-size, ni sa čokoladom. Dragi ponekad ima običaj da kupi pakovanje Štarkovih napolitanki, ja prođem pored njih mrtva 'ladna. Što se, recimo, neće desiti ako kupi Štarkove čoko-keksiće i ostavi ih nebranjene na stolu :) Fil za figaro je baš teška patina, za moje pojmove. On može da se nađe između dva lista kartona, i biće dobar kolač. Dobro, preterujem malo, sa željom da stavim akcenat na fil. Svaki kolačić koji vam ukusom liči na starinski verovatno se bazira samo na jajima, šećeru, puteru i orasima. Fil za Figaro je upravo to - šećer u dva oblika, kao grilijaž sa orasima, i kao deo žutog krema od žumanaca i putera. Par reči o grilijažu. Grilijaž je miks karamelizovanog šećera i orašastih plodova - oraha, lešnika, badema. Priprema se tako što se čist šećer topi do karamelizacije, pa se ubace orasi, ili šta već ide od orašastih plodova, promeša i rasprostre na neku glatku površinu. Može na pleh obložen pek-papirom, može na dobro nauljen pleh ili neku drugu zgodnu površinu. Treba imati u vidu da se šećer topi na 180 i kusur stepeni celzijusovih, tako da nije baš za prosuti na površinu od bilo kog materijala, naročito ne na neki plastični poslužavnik. Kad se karamel stegne, grilijaž treba izlomiti pa usitniti. Prema nameni, nekad će biti potrebno koristiti mlevene orahe, nekad seckane, nekad ostaviti veće komadiće prilikom usitnjavanja, a nekad samleti skroz sitno. Za Figaro nam treba samo grubo usitnjen, jer je upravo taj grilijaž koji krcne pod zubom najveća čar ovog kolačića. Za ustinjavanje može poslužiti dobar multipraktik ili električna seckalica, ali i bilo kakav avan, ili u krajnjoj meri, pamučna krpa i tučak za meso. U slučaju ovom poslednjem, grilijaž treba zarobiti između dva sloja krpe, inače će želeti da pršti i leti po kuhinji. Ja sitnim u avanu, nekom minijaturnom koji imam. Ko mi javi gde u Beogradu da kupim avan poštene zapremine i težine, častim pivo. Kombinaciju krupnog i sitnog grilijaža imate u nekim tortama, kao što je ova perfekcija od Mignonne. Pravila sam jednom, i stvarno je bila perfektna. U vezi grilijaža treba još znati da on ne voli vlagu. Svaki karamelizovan šećer, pa i onaj u grilijažu, kad krene da skuplja vlagu iz frižidera, ili napolju iz vazduha, počinje da omekšava, da se topi, i to više nije to. Zato, recimo, nema smisla stavljati grilijaž u neke filove u kojima ima dosta vlage, tipa one na bazi pudinga ili slatke pavlake. Tamo će omlitaviti, rastopiti se i neće biti krckav. Kod Figara grilijaž ide u fil od žumanaca, šećera i putera, i tu će u dobroj meri preživeti. Isto važi i ako se grilijaž koristi kao smesa za uvaljati bombice, ili obložiti bok torte - u zavisnosti od vlažnosti vazduha u kome će se takvi kolači čuvati, može se očekivati razmekšavanje karamela, što obično nije ono što želimo. Toliko za ovaj put. Ako volite ukus starinskih kolača, napravite Figaro. Ako pritom skuvate tursku kafu, pozovete komšinicu i okrenete šolje da biste iz taloga koji je napravio šare tumačili sudbinu, sa obaveznim "ubadanjem" želje, a sve poslužite na kariranom stolnjaku - vremeplov je zagarantovan... Figaro recept za štampu Sastojci: za grilijaž 300 g oraha 300 g šećera za fil 10 žumanaca 300 g šećera 150 g putera i još 2 velika lista oblande Postupak: 1. Orahe usitniti seckanjem. 2. U široj šerpi karamelizovati šećer do braon boje. Ja to radim na stepen manjoj temperaturi od najjače (5 od skali 1-6), u šerpi sa debelim dnom, i povremeno malo provrtim šerpu da se onaj šećer koji se još nije istopio rasporedi po već istopljenom, a ovaj koji je već karamelizovan će se od tog vrtenja malo hladiti tj. neće zagoreti. Kad je sav šećer otopljen izmaći sa ringle i umešati orahe i brzo sve istresti na pleh obložen pek papirom. Kad se ohladi izlomiti na "gromade" pa usitniti u avanu. Ako nemate avan onda grilijaž smestiti u krpu pa tučkom za meso usitniti. Ne treba da bude jako sitno, već da ostanu komadići koji će kasnije krckati u filu. 3. U većoj šerpi zagrejati vodu. U manjoj kratko mikserom promutiti 10 žumanaca sa 300 g šećera. Mućenje ne treba da traje dugo, 20-30 sekundi maksimum. Od mnogo mućenja stvara se mnogo pene, a u peni ima puno vazduha, a vazduh je izolator, a izolacija usporava grejanje/hlađenje, a što sporije grejanje to više vremena provedenog u vrtenju varjače po šerpi. Kuvati žumanca na pari 15-ak minuta ili dok smesa ne dostigne temperaturu od 75-80°C. Dodati omekšali puter i kuvati zajedno još vrlo kratko, dok se žumanca i puter ne povežu. Brzo umešati usitnjeni grilijaž pa sve istresti na jedan list oblande i što brže rasporediti po celoj površini. Pokriti drugim listom oblande i što više ispritiskati da se fil lepo spoji sa oblandom. Pokriti nekom tablom većom od same oblande pa opteretiti i ostaviti u frižideru nekoliko sati, ili preko noći. 4. Poravnati tablu figara odsecajući ivice, čime uklanjamo šuplje delove bez fila. Zatim oštrim nožem seći na štanglice željene veličine, u mom slučaju oko 2x6 cm.

Tanja je autor bloga Kuhinja zaposlene žene, a isti nam je pod FBI istragom još par dana. Tanja je brand manager za Max Factor, sposobna, otresita i organizovana. Tanja super kuva. Tanja je ljudina i drugarčina i mnogo je volim. Upoznela smo se preko neta i bloga, 2011 godine. Tanja mi je pisala i pitala nešto oko fotografije. Tačnije, tražila je savet u vezi kupovine aparata. Kolebala se između skupljeg compact-a i jeftinijeg DSLR-a, kupila DSLR po mom savetu, u međuvremenu smo se čitale međusobno preko blogova, ponekad mejlom dopisivale, a kroz par meseci i upoznale uživo. Bila je jako zainteresovana da uči food fotografiju, a i meni je odgovaralo da s nekim prođem ponovo osnove i principe, sa neke distance u kojoj nisam više totalni početnik. Usput naravno bla-bla o svemu i svačemu, upoznajemo se kroz priče... Jako mi se dopala karakterom - spolja čvrsta, iznutra bleskasta :) Volim njen humor, znate ono, ozbiljna faca, a duhovita opaska - e, to! Kao što rekoh, Tanja vodi Max Factor. Znači, to joj je u krvi - šminka, noktići, frizura, štiklice, sve je tu. Kako je vreme prolazilo, vidim ja ona mene stalno vrbuje na neke kozmetičare, upotrebu pudera itd. Moj ten katastrofa otkad znam za sebe, ja joj kažem da se ne trudi, da ne može kozmetičar genetiku pomeriti niti puder istu sakriti, ne mooooogu, ne želim, OK sam ja sebi i ovakva, šta ću, navikla sam... Ućuti ona malo, pa posle nekog vremena opet. Ja se opet branim i tako u krug. - Da mi napravimo deal? Ti ćeš mene malo da podučiš oko food fotografije, a ja ću od tebe ženu napraviti! Ja se smejem od srca... - Paaaa, teško će to ići! Bitna je razlika u tome što tebe fotografija interesuje, a mene "ovo tvoje" baš i ne :) Fakat, nikad nisam nešto na izgled polagala, "nega" lica se svodi na umivanje običnom vodom, šminkam se dvaput godišnje, ne volim dugu kosu... Jedino što sam ranije često radila, a sad retko, to je lakiranje noktiju. I u nekom razgovoru ja to Tanji pomenem. Ne prođe puno, kad ona mene zatrpa sa omanjim kontigentom lakova, pošto njoj ostaje dosta od uzoraka, sa promocija itd. I sad, šta ću, uzmem, zahvalim se, i ajd' malo da počnem da mažem nokte ponovo. Nije baš redovno, ali nije ni nikad. I kažem joj ja, kako je eto, malčice uspela u nameri, pohvalim se da zaista redovnije mažem nokte itd. Nekom sledećom prilikom kad smo se nalazile da pijemo kafu, ja došla bez laka. Ona me opomenula, onako simpatično ali i prekorno :) Od tada, kad god treba da se vidim sa Tanjom, ja uvek pazim da nokti budu namazani. Spremam se za sudar sa Tanjom, šta da vam kažem, bolje to nego posle da me grdi :D Šalim se malo, nije ona baš tako stroga, al' nije ni skroz odustula od namere. Volim je i zato, što je uporna i ne odustaje lako, a i zbog svega drugog što jeste. Tanja je pravi "drug na drumu", što bi naš narod rekao. A i van druma. A tek što kuvaaaaaa :) O nekim isprobanim receptima sam pisala u prethodnom postu, evo sada prilažem i ostatak. Jednom prilikom kad sam odlazila kod Tanje, da slikamo razvlačenje kora za pitu, dočekao me je ovim divan hleb, i razni mezetluci. Nije da nisam ranije probala No knead bread, i nije da nisam znala šta treba da očekujem, pa sam se opet raspametila kako je ta stvar jednostavna i dobra! I tačno je da se ta ista stvar vrlo migolji dok se sprema jer je testo jako meko i lepljivo i beži, i da se taj podatak po drugim receptima često ne pominje, ali isplati se višestruko. Nama je ceo hleb otišao za jedan obrok, tačnije bilo ga je nedovoljno. Predobar! Piletina u sosu od senfa i meda. Bruka kako je dobro i ukusno. Malo sam smanjila količinu meda, priznajem (na 100 g), i opet je ispalo veoma slasno, i slatkasto i slano i sočno i moćno. Upotrebila sam 6 bataka umseto 4, jer su bili malo sitniji od proseka, odvojila batake i karabatke i dobila 12 komada mesa, pa podelila sve na 4 porcije i pekla zasebno u 4 manja kearmička pekača. Mali pekači su zbog slikanja, slađe hrana izgleda u njima :) Za desert, medena štrudla. Ovo je jedina stvar koja mi se nije svidela i savetujem da ne pravite. Nemojte, jer ništa ne valja. Ne valja, jer ne stoji nikakvo upozorenje da ćete biti u stanju pojesti celu pletenicu odjednom! I to dok se nije pošteno ni ohladila! Da, da, potpuno ista vrsta zaraze kao Cinnamon pull apart bread, ili kao Monkey bread, samo je deo šećera zamenjen medom i ima neodoljivo krckave primerke zapečenih oraha po površini. Droga navlakuša, kažem vam, nemojte posle da bude da vas nisam upozorila. Orzo testeninu sa graškom i slaninom sam videla kod Sanje, zvučalo mi je odlično, kupila sam orzo testeninu (nema je baš svuda, išla sam namenski u Vero zbog ovoga), gurnula u neki ćošak i zaboravila. Onda je Tanja pravila baš to isto, i podsetila me da sam htela da probam. Do sada nikad nisam ništa pravila sa ovom simpatičnom testeninom koja po obliku najviše podseća na krupniji pirinač, a viđala sam je po blogovima onoliko u poslednjih par godina. Dakle, ovaj format, kako oblik tako i veličina su rođeni za one-pot kombinacije. Ja sam se stvarno oduševila sa koliko sam malo truda i sastojaka dobila predivno kremastu testeninu, a bez kapi pavlake bilo koje sorte. Nisam ni parmezan umešala unutra - ko je hteo, stavio je sebi odozgo. Znači ovako, u mom slučaju tri stvari su se dešavale paralelno - prženje/topljenje slaninice, otapanje smrznutog graška u mikrotalasnoj, i grejanje vode. Taman sve te tri radnje traju vremenski slično, i kad je slaninica gotova samo se prospe suva orzo testenina preko, proprži kratko i nalije vrelom vodom vodom. Kad ta voda (opet) provri, smanji se temperatura kuvanja, sledi povremeno mešanje, i pred sam kraj kad je testnina kuvana i skoro sva voda uvrila (ali NE baš sva!) dodavanje odmrznutog graška. To je moj tvist u odnosu na recept kod Tanje i Sanje - ne kuvam grašak. Od kad sam "otkrila" da je zamrznut-odmrznut grašak maltene kao blanširan, prestala sam da ga kuvam. Čak pravim i jednu vrstu paštete, namaza od sirovog graška, koja će dobiti svoj post i recept, samo da premerim i uslikam sve lepo. U svakom slučaju, za brz a opet konkretan ručak ili večeru, ovaj recept je idealan! Toliko od mene za ovaj FBI zadatak, a mimo njega, imala sam priliku da degustiram još nekoliko stvari iz Tanjine kuhinje, a to su pita od domaćih kora, marokanski tažin, krem brule, rum punč kocke... I sve je bilo odlično. Suma sumarum - najtoplija preporuka za recepte iz Kuhinje zaposlene žene!