Nekad tako zakasnim na žurku, možda i previše često, ali važno je učestvovati a ne obavezno biti prvi, to jest druženje i zabava su bitni, pa znam da će se Tijana sa bloga Pudrijerica obradovati kad vidi da sam, makar i sa zakašnjenjem od par nedelja, napravila ovakav post čiji je ona idejni tvorac™ . Ne dešava mi …
Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination and life to everything. …Geometry will draw the soul toward truth and create the spirit of philosophy. ― Plat…
CLICK TO SEE MORE
boots: miss 60, bag: no name, trench: mango, jeans: pull&bear, sweater: h&m, belt: accessorize, scarf: pashmina, ...
Sweet Pickle Relish su krastavac, paprika i luk, plus šećer, sirće, so i slačica. Ako niste ništa slično probali, zamislite ovu tvorevinu kao nešto između turšije i slatka. Inače relish potiče iz Indije, a ovaj slaki relish je izrazito američki proizvod, najčešće korišćen kao prilog pljeskavicama ili hot-dogu. Prošlog vikenda, kad su se food blogeri okupljali na Adi, ponela sam teglicu relish-a. Znala sam da neće tamo biti ni pljeski ni hot-dogova, al' mislim se, nek se nađe, snaćiće se on već nekako. I dobro se snašao, što na Milkičinom hlebu sa starterom, ili kapnut preko Gaginog soparnika ili Vesnine farinate, ili Sanjinih feta kuglica... Kod nas u kući relish služi kao začin, stavljamo ga preko sendviča ili dvopeka. Ipak, pravi razlog zbog kog sam ga pravila je zato što mi je potreban kao sastojak za nešto drugo što hoću da pravim. A šta, to ću vam reći neki drugi put :) Sweet Pickle Relish spremljen manje-više po smernicama iz ovog recepta Sastojci: 1 kg krastavaca 1 kg paprika 500 g luka 70 g + 1 kašičica soli 400 ml jabukovog sirćeta 350 g šećera 2 kašike slačice Postupak: 1. Krastavac oguliti i očistiti od semena. Sve povrće iseckati na sitno. 2. Staviti sve u veći sud, dodati 70 g soli, preliti sa 3-4 litra hladne vode, promešati i ostaviti sve da stoji bar dva sata, ili duže. U mom slučaju stajalo je preko 12 sati u frižideru, jer nisam stigla da kuvam istog dana. Nakon tog vremena povrće ocediti od slane vode. 3. U široj šerpi pomešati sirće, šećer i slačicu. Kuvati na jačoj vatri, mešajući, dok se šećer ne otopi. Dodati oceđeno povrće i vratiti na ringlu. Kad provri, sniziti temperaturu na srednju, dodati kašičicu soli i kuvati otklopljeno oko pola sata ili duže, dok većina tečnosti ne uvri, uz povremeno mešanje. Voditi računa da mora da ostane nešto safta. 4. U međuvremenu oprati tegle i poklopce. Sipati relish u tegle, istisnuti vazduh (kašičicu sa dužom drškom polako uranjati gde god vidite vazduh). Tegle dobro zatvoriti i staviti u šerpu zajedno sa krpom koja će ih štititi od sudaranja i zveckanja. Birati šerpu u kojoj neće ostati mnogo mesta kad se smeste tegle. Naliti vodom do malo ispod poklopca, kuvati do vrenja pa sniziti temperaturu koliko da voda ne prska okolo i kuvati još 15 minuta. Napomene: - Od količina navedenih u receptu dobije se tri manje tegle, one od oko 350 ml. - Neka vas ne brine količina soli navedena u sastojcima. Prema referentnom receptu, sva so ide u vodu u koju se povrće potapa, a ta voda se kasnije baca i povrće ispira (ja nisam), pa vrlo malo soli ostane u igri, i mislim da to nije dobro. Savetujem da kašičicu soli umešate tokom kuvanja, iako u receptu nema navedenog naknadnog dodavanja soli. Uostalom, probajte, procenite. - Povrće treba još više ustiniti nego što sam ja uradila. U receptu je pisalo da se koristi food processor, ja imam neku minijaturu od seckalice i nisam je rabila, nego nožem seckala, pa su komadići povrća u mom relish-u sigurno krupniji nego što bi trebalo. - Mislim da ne bi škodilo ni jednu-dve ljute papričice uvesti u ovo društvance, tek da malo dignu atmosferu, ali da ne zaljute relish jako. Recept za štampu
Pre puno godina, na SerbianCafe forumu Kulinarstvo se pojavio recept za najjednostavnije kiflice koji je ostavila diskutantkinja sa nick-om Todorova žena. "Ako su najjednostavnije, mora da su za mene!", pomislih, još prilično nespretna u kuhinji u ono vreme. Napravim ja kiflice strogo prema receptu, i par sati kasnije javljam se na forum da se požalim da mi nisu uspele, da su tvrde i da nisu narasle, i da pitam gde sam pogrešila. Nakon par odgovora sam ukapirala da su kiflice sasvim uspele, samo što sam ja imala pogrešna očekivanja. Kiflice su za mene bile asocijacija na nešto meko a ove su potpuno drugačije, one su zapravo prhke i krte. Ukusom podsećaju na salčiće a po teksturi na prhka testa. Kasnije sam ih pravila nebrojeno puta, i uvek bila zadovoljna. Kiflice jesu najjednostavnije. Testo je od piva, ulja i brašna u donosu 1:1:5. Jedna čaša piva, jedna čaša ulja, pet čaša brašna. Kad se sipa pivo preko brašna ono šušti :) Testo se umesi začas, masno je i lako za rad. Ispečene kiflice se vruće valjaju u prah šećer. Na vruće kiflice se zalepi više prah šećera nego na hladne, tako da treba raditi brzo. Ja napunim jednu manju dublju činiju prah šećerom, kiflicu uronim potpuno u nju, i natapkam joj šećera sa svih strana. U testu nema nikakvih zasladjivača i zato ih treba spolja dobro našećeriti. Džem za filovanje kiflica treba da je gust, čvrst. Ja sam se ovaj put zeznula i stavila kupovnu marmeladu, koja je sva iscurila prilikom pečenja iako sam kiflice motala tehnikom protiv curenja, vidjenoj kod Palachinke. Sastojci: 1 čaša piva, oko 200 ml 1 čaša ulja, oko 200 ml 5 čaša brašna, oko 700 g 1 vanilin šećer gusti džem, za punjenje kiflica prah šećer, za valjanje kiflica Postupak: 1. U sud za mešenje sipati brašno i vanilin šećer. Dodati pivo i ulje, izmešati varjačom a zatim umesiti rukom. Testo je meko i masno, lepo se radi, ne lepi se. 2. Podeliti testo na 10 loptica. Lopticu malo rastanjiti rukama a zatom oklagijom razvući u krug prečnika 20-25 cm. Iseći na osam trouglastih delova. Na svaki staviti po malo džema i umotati, rastežući trougao da bude što duži. 3. Peći u zagrejanoj rerni na 200°C oko 15-20 minuta, ili dok rubovi kiflica ne dobiju blago zlatan ton. Ne smeju puno potamneti, treba da ostanu što svetlije. Vruće kiflice obilno uvaljati u prah šećer. Ohladjene čuvati u zatvorenoj kutiji. Od ove mere dobije se 80 malih kiflica, za dva velika pleha po 40 komada. Recept su isprobale Selma, Gaga i Masatera u okviru igre FBI rukavice. Kasnije i Nataša. Update, novembar 2009: Ovo je recept koji je objavljen u specijalnom izdanju časopisa Hrana i vino iz novembra 2009. posvećenom božićnom postu. Recepte za posna jela, za časopis Internet@Lije, su u potpunosti napisali a jela fotografisali blogeri sa naših prostora. Saradnice/blogerke su, osim moje malenkosti, u ovom izdanju bile Lana, Marija, Minja, Ana, Olja, Gaga i Maja. Veliko hvala Minji, stalnoj saradnici čaopisa Hrana i vino što nam je omogućila da do ove saradnje dodje. Shortcrust Pastry Kiflice makes 80 mini kiflice Ingredients: 1 cup (250 ml) beer 1 cup sunflower oil 4 cups cake flour 1 cup flour 1 vanilla sugar jam or thick marmalade, for the filling icing sugar Directions: 1. Whisk together flour and vanilla sugar. Add beer and oil, stir with a wooden spoon, then kneed the dough by hands. A dough should be easy to work with, it shouldn't be sticky, but soft and fat. 2. Divide the dough into 10 balls, about 120-125 g each. Flatten it by your hands, then roll out to 20 cm diameter circle using rolling pin. Cut into 8 triangles, place 1/3 tsp of jam onto each one. Fold. Reffer to this link for folding technique (thanks Palachinka!). 3. Bake in the oven preheated to 180-200°C for about 18-20 minutes, or until dough starts to get golden. They should not get golden brown, but keep light gold color instead. While still hot, roll baked kiflice into icing sugar, thoroughly. The dough itself has no sweeteners at all, so roll kiflice into sugar well. Once cooled, store in an airtight container.
kuVarijacije su igra za food blogere u kojoj prvo predlažemo recept za jelo koje bismo voleli da napravimo i probamo, ali i da vidimo kako će drugi blogeri napraviti, a zatim zajednički, putem ankete, biramo jedan predlog. Onda svi pravimo to nešto, po tom odabranom receptu, fotkamo, beležimo utiske i objavljujemo zadatog datuma, da bi bilo zanimljivije. Ideja je da se recept isprati u što većoj meri, a suština je u neminovnim varijacijama koje će se desiti uprkos istim smernicama, u učenju iz tih varijacija i tuđih iskustava na istu temu, i najzad, u zabavi i druženju. A druženje traje već šest godina i živi neki svoj život. Uvek ima bivših, novih, redovnih i povremenih učesnika. Spadam u povremene, učestvujem kada me odabrani recept zainteresuje, i kad za igranje imam vremena. Sada imamo primer situacije u kojoj pravila prestaju da budu pravila. U ovom, novembarskom, krugu promenjena su pravila igre, a i ja sam promenila uslov za odlučivanje o tome da li ću učestvovati ili ne. Pravila igre su promenjena jer je predlog koji je dobio najviše glasova, recept za Snickers cupcakes, a koji sam tek nakon što je izglasan uzela da pročitam pažljivo, tražio okvirno dražesnih 1.3 kg šećera u raznim inkarnacijama, kao i simpatičnih 700-ak grama putera, i to sve za 14 (i slovima, četrnaest!) malih okruglastih kolača, tzv. cupcakes. Ljudi, ja volim slatko, ja jako volim slatko, ali pripala mi je istinska muka od samog čitanja ovog recepta. Da li je moguće da neko troši vreme i energiju da bi napravio nešto onako ubistveno!? Pa valjda tome upravo služi Snickers i slične tvorevine, da kupiš jedan komad od cca 50 grama, i da se rokneš brzinski kad baš prigusti. Da stvar bude gora, recept je napisan izuzetno pedantno i detaljno, svaka sitnica u vezi pripreme je objašnjena do tančina, vidi se lepo da je to koštalo truda. Autorka recepta, i bloga koji se zove SugarHero, iznosi silu argumenata u vezi sa prednostima domaćih cupcakes, tih svojih sa kilo i kusur šećera, nad kupovnim. I ja sad ne znam, da l' se ona zajebava, a ja se primam bezveze, ili je ozbiljna, i svet otišao dođavola... Da runda ne bi propala, ovog meseca nije bilo obavezno pratiti zadati recept. Nastupilo je rezervno pravilo - narpavite bilo kakvu svoju varijaciju na temu kolača koji ukusom ili sastavom asocira na Snickers. Po bilo kom receptu, ili totalno iz glave, ili odakle god. I sad, trenutak istine. Odlučila sam se na učešće u ovom krugu samo iz jednog razloga - jer sam i sama glasala za taj predlog. Jer u vreme glasanja nisam ni čitala recepte već samo gledala slike : / Rešim da napravim doslovno cupcakes. U šoljicama, kolač za pet minuta, plus malo karamela i kikirikija. Neka bude fast-food u pravom smislu, samo sa razumnijom količinom šećera po porciji. Truda minimalno. Ocena - upotrebljivo. Snickers Cupcakes za 4 šoljice od 100 ml Sastojci: za testo 50 g brašna 20 g šećera 1 kašika kakaa (običnog, gorkog) 1/2 kašičice praška za pecivo 1 jaje 30 ml mleka 30 ml ulja za punjenje 80 g šećera 60 ml mleka malo vode 30 g pečenog, slanog, blago izlomljenog kikirikija Postupak: 1. Od šećera i mleka pripremiti karamel. Za početnike - ima više načina za pripremu karamela, evo detaljnijih objašnjenja za postupak koji sam koristila ovog puta. 80 g šećera sipati u manju šerpu sa debljim dnom i na jačoj vatri pustiti da se istopi do svetlo braon boje. Kad je veći deo šećera dostigao tu fazu, ali na sredini šerpe vidite da ima još malo neotopljenog šećera, izmaknite šerpu sa ringle, pa kružnim naginjanjem, kao da razlivate palačinku, pomozite ostatku šećera da se otopi. Ovo radimo zato što šećer, ako ga čekamo da se u potpunosti otopi na ringli, uz malo nepažnje može da pregori čak i nakon skidanja šerpe sa vatre. Nakon što se sav šećer istopio, a dok šerpu držimo nagnutu od sebe, dodati jednu-dve kašike vode, i sačekati da prođe prva, burna reakcija. Tačka topljenja šećera je negde oko 180°C i svaka tečnost u dodiru sa njim momentalo počinje da vri i prska. Zato smo namerno prvo sipali malčice vode, jer bi mleko moglo da iskipi ili čak i zagori. Ovde ide malo mleka, pa neće da kipi, ali moglo bi, da ga je više ili ako je šerpa baš mala. Sad tek nalijemo mleko, i vratimo sve na najtišu moguću vatru. Neka vas ne brine što će se karamel isprva pretvoriti u lepljivu grudvu koja štrči iz ono malo mleka, samo kuvajte na tihoj vatri i promešajte povremeno, i na kraju će se sve u potpunosti rastopiti. Ako vam deluje da ima sitnih mrvica nakon što se sve otopi, procedite dobijeni mlečni karamel kroz cediljku za čaj. Ostaviti ga da se malo ohladi, pa umešati 30 g pečenog, slanog kikirikija. 2. Dok se karamel hladi, pripremiti testo. U činiju sipati brašno, šećer, kakao i prašak za pecivo, promešati viljuškom. Dodati jedno celo jaje, 30 ml mleka i 30 ml ulja, i sve dobro izmešati da bude glatko, bez grudvica. Dobijenom smesom puniti do pola četiri keramičke šoljice (moje su od 100 ml, i taman su za ovu meru testa). Staviti ih u mikrotalasnu na 3 minuta i 750 W. 3. Kad se testo malo prohladi, manjim oštrim nožem izdubiti kupaste rupe u sredini, pa u njih sipati karamel sa kikirikijem. Poslužiti odmah. Recept za štampu Savet: Kikiriki koji se koristi za bilo kakve poslastice mislim da treba da bude slan. Neće od toga ceo kolač postati slan, a hoće doneti malčice prijatnog kontrasta. Za ovaj recept koristila sam pečeni marinirani kikiriki iz porodice Gud proizvoda koje pravi Marbo. Ako je verovati deklaraciji, od sastojaka nema ničega osim kikirikija i soli, i odličan je. Nema zrnca soli po sebi, već je pre pečenja bio mariniran u rastvoru soli i vode, pa ima samo neki beličasti slani film.
