iskrenoo

To round out the third week of this workout challenge, today's routine includes triceps dips, planks, lunges, and more.

This square purple and pink painting is rather fabulous; it's an original abstract created with enamel paints and measures 130cm x 130cm

Ajde Nole！

Dobila sam od tate čeri paradajz, pita me čovek hoću li da mi pošalje, rekoh 'ajde pošalji malo, bez neke ideje gde ću i šta ću ...

Kaže meni moja prijateljica, probaj ove kifle, ja ih već treći put pravim u nedelju dana i nikako da ih se zasitimo..i ajde da ih i ja prob...

Htedoh da napravim posnu Šeherezadu...ajde za fil mi je lako, zameniću mleko vodom, al šta ću sa keksom? Otkud znam da li je postan ili ne...sve na

I tako gledam ja nju, gleda ona mene, brojim te kore… U jednom receptu 8, u jednom 9, u jednom 11… Pazite na ovo, pazite na ono… Kreme sa šlagom, bez šlaga… E ajde pa ti sad…

Evo mene nakon 100 godina.. Uhvatila sam se više fotografije u zadnje vrijeme pa nikako da natipkam ovaj diiivan recept koji već dugo spreman.. Shame on me! Često radim ove kuglice jer su mi baš jako fine. Kombinacija? Čokolada i naranča!! Pa ajde da ih onda nazovem JAFFA KUGLICAMA. Ima već dugo (preeedugo) da je…

Recept za domaći karamel sos, sličan onome koji dobijete kad poručite sladoled iz meka, samo još malo bolji :) Slaba sam na sladoled iz Meka, a naročito na onaj preliven karamelom. I jagoda je dobra, mada je malo preslatka. Sad još ispade da karamel preliv nije presladak. Jeste, i on je presladak, ali njemu ipak oprastam jer mu je šećer osnovni sastojak. I jer sam slaba na njega. Pre početka priče o karamel prelivu koji prilično liči na na Mekonalds verziju, moram da se osvrnem na Dulce de leche (dolće, od milošte). U doslovnom prevodu, Dulce de leche je slatko od mleka. Jedno vreme je ovaj krem, da ne kažem džem od mleka, bio jako popularan na domaćem netu. Prštao je po blogovima, na Coolinariki je takodje bio hit. Pravi se tako što se mleko i šećer kuvaju na tihoj vatri dugo, dugo, duuuuugo, uz puno stajanja i mešanja, da bi voda iz mleka isparila i na kraju ostalo nešto gusto, masno i slatko. I ne samo to, nego i blago karamelisano, jer šećer treba da dođe u fazu karamelizacije i ceo krem postane primamljive zlatnožute boje. Ispalo je da to i nije baš toliko jednostavno koliko zvuči. Zbog niske temperature kuvanja šećer mnogima nije doživeo da postane karamel, i krem bi ostajao bled. Gotovo anemičan, što bi rekao moj dragi za kuvana jela koja nisu zapržena brašnom i alevom paprikom. Anemija se, pročitala ja u mnogobrojnim tudjim iskustvima, još i da zalečiti trikovima sa dodavanjem malo sode bikarbone, kao prirodnog potamnjivača, mada je to umelo da mu naruši lepu glatku teksturu. Ali, šta je sa psihološkim problemom koji može nastati usled razočarenja što se, nakon onoliko sati stajanja pored šporeta i mešanja, moje vreme pretvorilo u vodenu paru, a zapremina rezultujućeg krema opala na šestinu ili sedminu od one sa početka kuvanja? Ne, ne. Nije to za mene. Živela sam i do sada bez karamel preliva, a ako baš iskriziram, otrčaću do Meka po jednu dozu. Dulce de leche, ad acta. Kasnije sam videla odličnu alternativu - dugo, ali ne onoliko dugo, kuvanje slatkog kondenzovanog mleka, neotvorenog, sa sve limenkom (kondenzovano mleko je mleko kome je isparila određena količina vode, a sve ostalo što mleko čini mlekom je i dalje tu, dakle - koncentrovano mleko). Vrlo mudro, nema mešanja! Posle određenog vremena, otvori se limenka i tap - eto gotovog proizvoda iz konzerve. Super, sem što to neću biti u prilici da probam, jer u Srbiji 2010. godine nema kondenzovanog mleka. Pojavljivalo se u Veru, na mahove, ali nije mi se dalo da ga lovim, a i nisam sigurna da li je to što je stizalo bilo obično ili zaslađeno. Obično mi ne bi ništa značilo, za ovu potrebu. Onda naletim na ovaj recept. Odmah sam ga tagovala za probanje, mada je prošlo poprilično dok je stigao na red. Recept me je privukao jer sam videla da ovo lako može biti skraćeni postupak za dolće. I ne samo skraćen nego i logičniji, za moja shvatanja. Prema receptu karamel se pravi na klasičan način, topljenjem šećera, pa se posle dodaju puter i slatka pavlaka i kuva sve zajedno vrlo kratko. Probala sam, baš po receptu sam radila prvi put, a recept kaže da se na početku šećer topi sa vodom. Pošto sva voda mora da ispari pre nego sto šećer poželi da se prepusti karamelizaciji, ja sam drugi put vodu izbacila. Šećer sam topila na puteru, i to na srednjoj vatri, uz često mešanje da ne zagori. Na početku se šećer malo zgrudva, a masnoća od putera pliva okolo. Kad krene da žuti, šećer treba mešati stalno, i sve raditi na nekoj trojci, ili četvorci, na skali od jedan do šest. Kako se dalje bude karamelizovao, šećer će se prožeti sa puterom i dobiće se lepa, glatka smesa. Na nju se onda, van ringle, malo po malo dodaje vruća slatka pavlaka. Pažljivo, jer u momentu kad se sipa slatka pavlaka dešava se ona reakcija koja liči na omanju vulkansku erupciju. Tečnost poludi od temperature koju karamel sobom nosi (preko 160°C!) i počne da peni, kao kad mleko hoće da iskipi. Zato treba sipati jako malo slatke pavlake u toj prvoj turi, pa promešati čim se vulkan malo smiri. I drugi put treba sipati malo. Posle, kad je karamel već razređen, može i malo više da se sipa odjednom. Ja sam pravila krem od 50 g putera, 250 g šećera i 250 ml slatke pavlake, i recimo da sam slatku pavlaku dolivala iz jedno 3-4 puta. I dalje je sve to prilično brz proces, u poređenju sa bilo kojim drugim načinom pripreme. Posle se sve zajedno kuva još 2-3 minuta na slaboj vatri, recimo na dvojci, tek da se ova novonastala zajednica malo stabilizuje. I gotovo. Pravila sam i na način da šećer istopim tj. karamelizujem (bez putera, bez ičega), a onda dodam vruću slatku pavlaku. Ne pravi razilku. Važno je samo da se šećer topi na srednjoj vatri, ne najjačoj, i da se često meša, jer za tren zagori. Jedna tura mi je propala jer sam se okrenula po fotoaparat, i dok sam skinula poklopac sa objektiva, prebacila WB na odgovarajući, škljocnula - pregoreo mi šećer. Vruć karamel krem je redak. Kad se ohladi na sobnu temperaturu postaje idealne gustine, kao redji med. Brat blizanac karamel kremu iz Meka. Dobro, 'ajde. Nije blizanac. Brat iz drugog braka, polubrat, eto. U frižideru krem postaje čvrst, gotovo maziv, i dobija mat boju. Ponovnim zagrevanjem postaće opet sjajan i fin. Letos smo ovaj preliv koristili za sladoled, naravno može po želji preko kolača, palačinki, raznih poslastica. Uz Njujorški cheesecake je bio neodoljiv, jer je bio baš kontrast u odnosu na kiselkasti fil od sira. Mislim, neće biti problem kako ga upotrebiti, verujte mi :) Karamel preliv a la McDonald's recept za štampu Sastojci: 250 g šećera 250 ml slatke pavlake Postupak: Slatku pavlaku staviti da se ugreje do pred vrenje. Istopiti šećer do svetlo braon boje, pazeći da ne pregori, skloniti sa ringle pa iz nekoliko puta nalivati vruću slatku pavlaku stalno mešajući. U prvom cugu sipati samo mrvicu, jer će reakcija biti burna, a vreo šećer je opasna stvar. Kad se ulija sva pavlaka vratiti na tihu vatru i kuvati dok se karamelizovani šećer potpuno ne otopi u pavlaci i smesa ne postane jednolična i glatka. Procediti (ako ima potrebe, a često i nema) i sipati u teglu. Napomena, dodata kasnije: U vreme objave ovog posta, recept je bio malo drugačiji. Sadžao je i 50 g putera na kom se otopi i na njemu karamelizuje šećer, pa se onda dodaje slatka pavlaka. Kasnije sam puter potpuno izbacila jer mislim da nema potrebe za njim, naročito ne jer ga šećer dovede na prilično visoku temperaturu, koju puter ne voli. Ovo navodom samo jer ćete možda u komentarima primetiti da se pričalo o puteru, a sad ga u receptu nema - pa da ne budete zbunjeni :) Isprobali Nataša, Miki... I sad jedno malo nagradno pitanje :) Šta je podloga na kojoj je slikana činijica sa sladoledom? Nagrada je - teglica ovog karamel preliva, stiže na kućnu adresu prvog ko bude dao tačan odgovor!

Jeste li znali da ruska salata kakvu danas znamo nema maltene ni jedan od sastojaka koji su je činili u vreme kada je nastala? Ja nisam imala pojma, nego sad, dok sam spremala ovaj post, malo sam guglala. Neću o tome, jer ću vas, po običaju, dovoljno udaviti potrebnim i nepotrebnim detaljima oko pripreme, a vrlo lep članak o istoriji ruske salate, sa sve spiskom sastojaka originalne verzije, možete pročitati na Wikipediji. Ruska salata današnjice su - krompir, šargarepa, grašak, kuvana jaja, šunka, kiseli krastavčići i majonez. Bezmesna varijacija se sreće pod imenom francuska salata. Omiljena je na slavskim, novogodišnjim i uopšte nekim svečanijim trpezama. Svi je vole. Domaćice ne vole da je prave, s najčešćim izgovorom da ima puno posla oko seckanja. To je tačno, i nije tačno - videćete. Retko sam jela lošu rusku, jer nju je teško upropasiti. Koliko znam, postoje samo dva načina, ali da bi došli do njih, idemo redom kroz jednu po jednu namirnicu koja ulazi u sastav ruske salate. Krompir. Odmerim i skuvam 500 g, a u samu salatu ode manje. Biram što manje krompire, veličine jajeta, zato što će takvi moći da stanu u seckalicu za kuvana jaja. Ta spravica ume da bude od pomoći kod seckanja krompira, šargarepe i naravno, jaja, jer daje ujednačene kockice na relativno jednostavan način. Potrebna je dobra seckalica, ne neka mlitava kakve se često nađu po pijacama. Jedna takva pijačna mi se iskrivila bukvalno posle prve upotrebe, i to na jajima, dakle osnovnu funkciju nije vršila valjano. Imam jednu baš čvrstu koju sam nasledila od baka-svekrve, i jednu osrednje ali dovoljne čvrstine za koju se ne sećam odakle mi. To je ova koju ćete videti na slikama. Za krompir je bitno i da se ne raskuva, 25 minuta kuvanja, ne više. Meri se vreme od početka ključanja vode, a nadalje voda treba tek blago da vri. Krompir kuvam u ljusci. U vodu stavim dosta soli, recimo dve kašičice, da sam krompir ne bi bio bljutav iznutra. Kockice krompira u salatu stvaljam na samom kraju, kad sam sve ostalo spojila i izmešala, da bih izbegla pretvaranje krompira u pire. Kockice svih drugih sastojaka nisu toliko sklone gubitku forme. Kod krompira može da se desi da je loš, u smislu da se toliko raspadne tokom (pravilnog) kuvanja, da je jednostavno nemoguće iseći ga na kockice. Primer. Takav krompir jednostavno nemojte stavljati u rusku, jer će sve upropastiti. Da se ipak ne bi bacio, može se upotrebiti za neki proizvod od krompir testa, tipa knedle/šufnudle/njoke, piroške i slično. Šargarepa. Šargarepe stavim količinski otprilike isto kao i krompira, 500 g. Mislim na sirovu šargarepu, a bude tu nešto manje kad se oguli i skrati za onaj deo ka stabljici. Kuvam je u posoljenoj vodi, iz istog razloga kao i krompir. Biram što veće primerke, tj. što deblje. Zašto? Da bih imala krupnije komade koji će bolje iskorišćavati prostor u seckalici za jaje. Grašak. Grašak, srećom, ne mora da se secka ;) Mišljenja sam da je zrnce graška merilo za veličinu svih seckanih sastojaka. Ako nemate seckalicu za jaja, ili nećete da se mlatite sa njom, kockice bilo čega što ulazi u sastav ruske salate ne bi trebalo da budu veće od zrna graška. Ali ni mnogo manje. Seckanje na suviše sitne komadiće može rezultovati kašom ili paštetom, što je prvi način da se upropasti ruska salata. Grašak može iz konzerve, mada bih ipak preporučila smrznuti. Onaj iz konzerve uvek ima neku tamniju i zagasitu boju, a ovaj koji sama skuvam ostaje vedro zelen, jer bukvalno nema potrebe da se kuva duže od 5 minuta. Grašak se može jesti i potpuno presan, naročito taj zaleđen pa odleđen. Nešto se desi njegovom skrobu tokom smrzavanja i odmrzavanja, da odleđeno zrno deluje skoro pa kuvano. Mislim, pruža mnogo manji otpor nego presno zrno graška tek izvađeno iz mahune. Frikomov smrznuti grašak ne promašuje, mada verujem da je svaki ok. Frikom pakuje sve po 450 g, i meni ode pola kese, 'ajde da kažemo negde oko 250 g. Upola u odnosu na krompir i šargarepu. Kuvana jaja. Znam da neko stavlja samo belanca, jer žumanca koristi za pripremu majoneza, i to mi ima smisla, al' nisam se još time bavila. Ja stavljam cela jaja. Ma, ne cela jaja, nego iseckana, ali sa sve žumancima. Tri do četiri jaja će biti dovoljno za ovu meru. Šunka. Yuhorova praška je jedina šunka koju volim, stoga nju i preporučujem. Druge šunke mi imaju neki miris koji ne umem da definišem, samo znam da mi ne prija. Uvek se zeznem kad u prodavnici kažem "Molim Vas, isecite mi šunku deblje, za rusku", a njima to deblje valjda znači deblje od flis papira, pa dok dođemo do debljine koju želim, obavezno prefuram težinu koju sam tražila. Četiri-pet milimetara debeli listovi su, po mom mišljenju, taman. Na mesoreznicama postoje skale i poslednji put sam zamolila mesara da mi kaže do kog je broja došao. "Petica", reče. Valjda je to 5 mm, ne znam. Uglavnom, sad tražim da mi seku šunku "na peticu" a ne "za rusku". Šunke ćemo... oko 300 g. Krastavčići. Kiseli krastavčići su jako bitan sastojak ruske salate. Bez dovoljno krastavčića ruska će lako biti bezukusna ili bledunjavog ukusa. Onda će biti potrebno još više majoneza od one tone koja već ide, da nadomesti kiselinu. Meni ode cela tegla, ona velika, što je oko 350-380 g krastavčića. Ako vam se čini da je to previše, savetujem ovako. Kad promešate sve seckane sastojke (osim krompira), uključujući i krastavčiće - probajte. Salata mora da vam se sviđa već tada, pre dodavanja majoneza, tj. ne bi trebalo da imate utisak da jedete nešto bljutavo. E, toliko krastavčića je dovoljno i potrebno :) Majonez. Sem što treba da poveže sve, majonez je druga kisela komponenta salate.Thomy i Polimark su u tom smislu za preporuku, jer su fino kiseli. Dijamant je, recimo, mnogo blaži. Mada, ako ste stavili dovoljno krastavčića, može bilo koji majonez. Ali čist majonez, ne treba ga mešati sa pavlakom, da se ne bi razblažio. Nedostatak kiseline kod ruske salate je drugi način da se upropasti. Imala sam priliku da konzumiram, a i da napravim bljutavu rusku. Onoliki trud oko seckanja, a onda salata - onako. Ako vam se učini da vam ruska nije baš nešto ukusna, prvo posumnjajte da joj nedostaje kiseline. Dodajte još majoneza ili krastavčića, u krajnjoj liniji kašiku-dve sirćeta ili kiseline od krastavaca ili soka od limuna... Majoneza treba minimum onoliko koliko je bilo krompira/šarparepe u startu, verovatno i više. U mom slučaju, 600 g majoneza. Zvuči užasno mnogo, i jeste užasno mnogo, al' to je za brdo salate, nije za jednu osobu. Što se tiče soli - solim vodu u kojoj kuvam povrće, a šunka, krastavčići i majonez su već slani, pa nema potrebe da se salata dosoljava. Naravno, probajte, pa procenite prema ukusu. Eto toliko. Ajd' pa srećna vam nova! Prijatno vam bilo, i lepo se provedite, čitamo se dogodine... Sastojci: 500 g krompira 500 g šargarepe 250 g graška 3-4 jaja 300 g šunke 350 g kiselih krastavčića 600 g majoneza, po potrebi i više Postupak: 1. Po mogućstvu, pri kupovini birati male krompire, veličine jajeta, a šargarepe što deblje. Nije previše bitno, ali je zgodno ako ćete kasnije koristiti seckalicu za jaja za olakšano seckanje. 2. Krompir u ljusci skuvati u slanoj vodi. Šargarepu oguliti, iseći na krupnije komade i skuvati posebno, takođe u slanoj vodi. Odvojeno skuvati i grašak. Ako se koristi smrznut grašak, kuvati ga ne duže od 5-10 minuta, mereno od početka ključanja. Uporedo tvrdo skuvati jaja. Sve ostaviti da se ohladi. Krompir oguliti. 3. Krompir ostaviti za kraj, a ostale sastojke seckati na kockice oko 5x5 mm, i stavljati u veliku posudu. Sipati sav majonez i sve dobro izmešati. Na kraju dodati iseckan krompir, i lagano promešati. Čuvati u frižideru, poklopljeno. Savet za lakše seckanje Za jaja, krompir i šargarepu se može koristiti žičana seckalica za tvrdo kuvana jaja, na sledeći način. Postaviti sastojak u seckalicu i proseći. Zarotirati ga za 90° po jednoj osi i opet proseći, a zatim po drugoj osi, isto za 90°, i poslednji put proseći. Dobiće se kockice jednake veličine. Recept za štampu