Srećni su oni koji imaju uspomenu umakanja prsta u ovaj žuti fil, dok se čekalo da se ohladi. Srećni su oni koji su jeli najjednostavnije torte sa orasima i grožđicama umočenim u rum, filovane domaćim žutim filom. Nekada torte nisu bile sa fantom, mlevenim keksom, pudingom ili želatinom, nego prava mala remek dela od domaćih jaja, oraha, ruma, mleka.. Fil u torti nikada nije bio savršen, moglo se pokad-kad desiti da i iscuri, pa ga domaćica kašikom vraća na koru :) Ništa se nije moglo zameriti jer je svaka torta bila punog ukusa, sa najboljim domaćim sastojcima, koje smo svi imali u kući. Sećam se kada je mama pravila neku tortu ili kolač sa orasima nikada nismo razmišljali da li ih imamo ili nemamo, znalo se da ih ima, danas je torta sa orasima luksuz. U jesen smo svi u kući skupljali orahe, posebno baba koja je bila ceo dan kući i sa amperčićem svaki dan skupljala po di koji orah, a potom je orahe iz ampera presipala u gonk da se još malo osuše. Najviše sam volela, ne znam ni dan danas zašto da odvajam zelenu ili crnu koru od oraha, to mi je bio omiljeni deo kada dođem iz škole. Ruke su mi naravno uvek posle toga bile zelene i na jedvite jade su mi ih uveče prali kuvanim sapunom, da ne izgledam makar-kako sutra u školi. Kada dođe zima, zna se, orasi se čiste u večernjim satima. Baba je tu opet prednjačila, i to vrlo pedantno. Prvo ih lagano malim čekićem izlupa, ali to je jedan stil ne previše izlupati, jer je gledala da sačuva jezgro oraha u jednom komadu ili barem lepim polovinama. Ona najlepša i najveća jezgra je stavljala u posebnu činiju i pakovala jer ona nisu bila za upotrebu, za svaki dan nego su to bila svečana jezgra oraha za ukrašavanje koljiva ili torte. Za Božić ili Svečare pravile su se isključivo torte sa dosta oraha i jaja. To nisu bile ove sadašnje torte, lepo ukrašene nego prave domaće za koje smo već unapred znali da će baba da ih ukrasi šlagom i viljuškom praveći one krivine, koje su me tada jako nervirale, a sada sam ih željna. Kruna svega je naravno Žuti fil. Sada ću Vam napisati kako se pravi: Priprema ovog fila se vodi kao nemoguća komplikovana misija pripreme fila – starinskog žutog fila za torte. Fil nije od onih sadašnjih modernih filova gde se čvrsto drži kada ga zagrabite kašikom, ali je neverovatno ukusan i budi sećanja na detinjstvo. Znam da je najukusniji kada ga zagrabite onako polu vrućeg prstom :) Za žuti krem je potrebno: 12 žumanaca 140g gustina 1 litra mleka 250g šećera 1 vanil šećer 200g putera Priprema: Žumanca sa gustinom i 2 dcl mleka, kulinarskom žicom dobro razmutiti da nemate grudvica. Ostatak mleka stavite u dublju šerpu sa šećerom i potom na šporet da provri. Kada mleko provri zakuvajte u njega smesu sa žumancima. Lagano mešajte da se sve lepo sjedini, zgusne i da nemate grudvica, za ovaj postupak preporučujem kulinarsku žicu. Kada se smesa zgusne, sklonim je sa vatre i dobro još jednom izmešam sa kulinarskom žicom. Potom je ostavite na sobnu temperaturu da se ohladi. U ohlađen žuti fil stavim puter i izmešam, jer smesa je još donekle topla. Na samom kraju kada se puter otopi, sve ponovo dobro izmešam kulinarskom žicom i sam fil ostavim u frižider da se dobro ohladi. Koju god tortu da pravite a najbolje neku sa orasima filujete ohlađenim žutim kremom koji je pre filovanja potrebno izmiksati na laganoj sporoj brzini. Kore premažem sa kremom, s obzirom da je fil mek ne možete ga staviti baš u velikom sloju jer će ga pritisak kora i težina navesti na curenje sa svih strana, pa vodite računa da stavite tek toliko da ga ima, ali ne debelo. I na kraju onaj najbolji deo, tortu uvek celu premažite žutim filom, naravno :)