Nemate vremena za pripremu peciva i bežite u brze varijante. Posle se nervirate zbog viška kilograma. Nudimo vam fenomenalan hrono recept za hleb koji ne goji.

Dobro došli na blog Just.sweet.sladjano.Veliki sam ljubitelj slatkog peciva i često ih pravim ,stoga je nastao ovaj odlican recept buhtli punjenim sa džemom od kajsija. Pogledajte recept koji sam v…

Hleb očas posla gotov i odličan za poneti

Težina pripreme: jako lagano Vrijeme pripreme: 90 min Broj osoba: 4 – 6 Sastojci 200 g...

Izrada domaćeg kruha i peciva ponekad rezultira razočaranjem. Tijesto se loše digne, a kruh, odnosno pecivo, ispadne žilavo i tvrdo. Želite li doskočiti ovom problemu, pouzdajte se u savjet is...

Neizostavni deo slavskog predjela su svakako pite i poneko pecivo. Izaberite sami, ako volite bundevu u testu onda obavezno umesite ki...

Posni krekeri

Kako radi moja mini pekara Moulinex - pekač za hleb Da li vam treba u kuhinji Mini pekara, robot ili pekač za hleb? Iskustva, test, ocena i zadovoljstvo korisnika

Pizza ili kako sam konačno došla do savršenog testa

Da biste oskrnavili stari bakin recept treba da imate dobar razlog. Situacija je nešto povoljnija ako baka baš i nema recept pa Vam muca u slušalicu kada je jednostavno pitate kako sprema onu svoju jednu i jedinu meku, sabijenu, ukusnu, slanu, sočnu i toplu projaru. Žutu projaru sa krupnim komadima starog sira, riđom koricom i mirisom one stare, male kuhinje na čijem su se zidu smenjivali veliki kalendari sa pejzažima, fazanima i jelenima, i jedan sasvim poseban, sa pajacima, ali o njemu ću da Vam pišem drugi put. Projaru koju sam volela hladnu i već sipkavu da jedem kada se vratim iz škole jer pored nje nisu imali šansu ni kroasani, ni sendviči ni peciva koja su tek tada polako u prodavnicama oko naše seoske škole ulazila u modu. Ni danas nemaju šansu kraj te projare. Možda ni ova moja meka i sočna projarica nema šansu kraj te bakine. Ali baka nema recept. Uzalud je sve, ja jednostavno takvu projaru ne umem i neću nikada umeti da spremim.Pokušavala sam. Ili bude tvrda, ili suva, ili premasna ili neslana. Donosila je, sada već pokojna, stara komšinica baki brašno od kukuruza "osmaka" samo za mene, stajala je i baka kraj mene dok pokušavam da stvorim to čudo ali nije uspelo. Verovatno se tako nešto dešavalo i vama. I to je tajna koja se više ne tiče samo hrane, recepata i sastojaka. To se tako duboko i suštinski tiče ljudi. To je misterija o nama samima i o vremenima koja nas stvaraju i koja stvaramo. I zato sam odustala. Neka baki njene projare, neka joj tajne koju ni sama ne zna. Taj recept neću uspeti da sačuvam jer taj recept i ne postoji. Postoji samo njeno znanje, njeno umeće neizrecivo. U nečemu tako prostom. U projari. Sačuvaću priču o njoj, to je najviše što mogu. A zar je malo? A onda sam zapisala svoj recept. Kakva je takva je, moja je. I zapisana :-). I odlična je. Mekša i sočnija od bakine. Nema taj čarobni, zanosni i setni ukus davnina, dodala sam joj gotovo sve što volim i sada takva priča mirisom i aromom neku priču o našem vremenu. O nama. O meni. I pričaće je i posle mene. Jer naša jela to mogu. O, još kako! Bliži se BEOGRADSKI SAJAM KNJIGA! Obeležite da Vam se dopada ova strana ako želite da pratite novosti u vezi sa romanom "Mučitelj" koji će biti dostupan na sajmu! Sastojci: 10 kašika kukuruznog brašna 2 kašike belog brašna 1 kesica praška za pecivo 2 jajeta 100 gr. krem sira 1 čaša kisele pavlake (180 - 200 ml ) 100 gr. kačkavalja 100 gr. feta sira 2 šoljice za crnu kafu jogurta 1 šoljica ulja – neka ne bude puna do vrha 1 kašičica soli - meni je bilo taman, Vi prilagodite sebi ili prosto probajte Kačkavalj isecite na sitne kocke. Pavlaku, krem sir i izmrvljenu fetu pomešajte pa dodajte jaja i jogurt pa muteći žicom umešajte kačkavalj, ulje i naposletku kukuruzno i belo brašno koje ste izmešali i dodali im prašak za pecivo i so. Sipajte u podmazan pleh prečnika oko 20 cm. ( ja pečem i projaru na papiru za pečenje :-) ) pa pecite oko 35 minuta na 200.

Mnooooogo zdravije i ukusnije od kupovnih grickalica!

Ovih dana se ponašam kao malo dete koje je dobilo novu igračku pa sa njom ide i na spavanje. Ne spavam sa testom, ali ne mogu da prestanem da ga koristim

Pide ili turska pizza su savršeno nadjeveno pecivo koje može biti kompletan obrok, a kombinacije nadjeva su mnogobrojne...

Sigurno imate negde neke rođake koje ne poznajete baš najbolje. Možda ste samo slušali o njima, možda ste se nekada negde i upoznali a...

Već duže vreme tragam za idealnim receptom, za idealne zdrave krekere. One, koje možete jesti bez previše griže savesti i koji mogu biti idealna podloga za sve! Semenke su zdrave ali sadrže masnoću…

Hleb koji se ne mesi

Pre nekog vremena, napisala sam priču o hlebu. Onakvom kakav su pravili naši preci – fermentisan preko noći ili nekoliko dana. Veliki deo skroba i glutena se trošio u tom procesu, pa je hleb od “odstajalog” testa imao manje kalorija, niži glikemijski indeks i manje glutena. Bio je baš onakav kakav treba da bude. Igram […]

Čista fantazija, toplo preporučujem da probate. Tijesto je preukusno, topi se u ustima.... Tijesto: 300 gr brašna (možete i...

Sastojci – 250 gr brasna – 1 jaje – 2,5 dcl tekuceg jogurta – 1/2 kasicice sode bikarbone – 1/2 kasicice praska za pecivo – 1 kasicica soli Priprema Umutiti jaje, sa solju i mrvicom secera, zatim uliti jogurt, prasak za pecivo i sodu bikarbonu. Dodajte brasno, muteci na najmanjoj brzini, da se sastojci spoje […]

Pogača od ovsenog i raženog brašna

...za doručak.

Slatki i slani repertoar u pekarama i slastičarnicama mijenja se iz sezone u sezonu, no neke slastice su toliko omiljene da su već desetljećima u stalnoj ponudi. Među takvim slasticama su bur ki...

Nema me dugo i onda se pojavim dva dana za redom ! Ovaj recept mi nije nov, davno sam ga objavila na Coolinarici , al uvijek i ponovno...

Prave se lako i mirišu fantastično

Sigurno imate negde neke rođake koje ne poznajete baš najbolje. Možda ste samo slušali o njima, možda ste se nekada negde i upoznali ali vas je život na dugo, dugo vremena razdvojio. Možda i zauvek. Ja mislim često na naše ruske rođake. Još nisam bila ni rođena kada se cela porodica Poterjahin iz Krasnodara, kažu, samo stvorila na konarevačkoj železničkoj stanici. Ne bih mogla da se zakunem u to da znam u kojoj su tačno rođačkoj vezi oni bili sa mojim pradedom, ali sam slušala mnogo puta da je on zaplakao kada ih je video na kapiji, iako se nikada ranije nisu sreli, niti su bilo kakvim pismom najavili svoj dolazak. Gledam slike i neverovatno mi je koliko taj Nikolaj liči na mog deku, valjda svog brata, ali ne znam po kome, i koliko ja podsećam likom na njegovu kći Anželu. Došao je sa njom, ženom Ljudmilom i malim sinom Sašom. Eto, došao, da vidi pradedu, da vidi deku. Da upozna porodicu koja mu je silom oteta nekada, pre nego što se rodio. O tim neobičnim gostima slušala sam puno. Pradeda je konačno sa nekim pričao na ruskom. Deka i tetka znaju taj jezik, ali to nije isto kao kada konačno pričate sa nekim "svojim", jer pradeda je zauvek svima ostao tuđ, ko dolazi iz zemlje koju Vi više nikada nećete videti, a u kojoj ste nekada, još kao dečak ostavili sve što Vam je drago. Godinama pre njihovoh dolaska iznenada su se pojavile dve starice, Ruskinje. Čuvamo još jedinu njihovu staru fotografiju. Jedna je pričala o kćeri koja je balerina, druga je uglavnom sa pradedom šaputala na ruskom. On se nije raspitivao ni za koga, samo za jednu sestru, Raisu. Nju je voleo najviše. I Nikolaja je, godinama kasnije, pitao za Raisu. Ja ne znam ni danas kakav je odgovor dobio. Čučali su zajedno u bašti, pradeda je silno voleo da čuči satima kraj košnica, u travi. Tako je proveo mnoge dane. Ćutljiv, pomirljiv, blag čovek. I stran, kaže mama, nekako dalek i otuđen. U mislima uvek tamo gde je ostavio voljene. Imao je on mnogo ljubavi za porodicu koju je stekao u malom zelenom selu kraj Ibra ali uspomene na drage kojih više nema, na čitav život koji je oduzet, izmenjen do neprepoznatljivosti, te uspomene ne mogu biti zalečene nikada i ničim. Krasnodarske bašte kraj Dona, majku, mrtvog oca kozaka, i tu sestru, najdražu sestru Raisu koju je najvatrenije i najtiše želeo da vidi još jednom, pamtio je sve. Izbeglička sudbina - teška, bolna, mračna. Prihvatiti život kakav jeste i preživeti onaj prošli koji ne može da bude zaboravljen. U tihom šumorenju krošnji, zujanju pčela, u samovanju kraj ribnjaka odbolovao je pradeda sve što je netragom nestalo, sve što mu je oduzeto, sve o čemu je sanjao. Nikome nije pričao o tome. Nikada nije ni zaplakao, sve dok nije video jednog čoveka nalik svom sinu, čoveka za kog je odmah i nepogrešivo znao još kad ga je video kraj kapije da dolazi zi Rusije. Mama misli da je pradeda tada bio najsrećniji. Prepoznali su se iako se videše tada prvi put. Izgrlili se, gledali dugo, setno i bolno, i radosno. Uveče bi im baka skuvala čaj, svima. "Rusi", kako zovemo tu porodicu :-) iako nas tako zove čitavo selo, sipali bi po malo čaja na tacnu, umakali u njega keksiće ili kolačiće, voleli su naš parajadz i voće, provodili su dane sa mojima na Ibru, rano išli na spavanje, poklonili nam neke lepe, stare stvari, slikali se da možemo da im upoznamo lica i mi koji tada još nismo bili rođeni a onda su samo nestali. Nakon poslednjeg rastanka, malo pre pradedine smrti, od njih nije došlo nijedno jedino pismo, ni čestitka, uopšte nikakav glas. Ne znam šta im se desilo. Slutim da nije ništa dobro. A pradeda je ponovo bio sam u svojim prisećanjima i lutanjima. Pričao iznova i iznova o konjiću sa kojim je odlazio u školu. Nikada o majci i ocu. Nikada o Raisi. Sa radošću očekivao praunuka, to je valjda bila jedina želja koju je imao a koja je mogla biti ostvarena. Ali nije. Otišao je malo pre nego što je Vanja došao na svet. Nadam se da je u smrti i u onome što dolazi nakon nje, šta god to bilo, pronašao utehu i mir. Da je pronašao svoj izgubljeni i oteti život i zagrlio ponovo svoju Raisu. Nadam se da ću jednom i ja da zagrlim njega, negde gde ćemo moći svi da budemo zajedno, bez obzira na to koliko smo ovde bili razdvojeni prostorom, vremenom i nesrećom. Imaju ćutljivi ljudi u sebi nešto čime mogu da nas razbole. Naročito ako znamo da nose u sebi tugu neiskazivu ni za čitav ljudski život. Uvek kada mislim na pradedu, mislim divnom Jesenjinovom pesmom : Rodni dom sam napustio davno, Za mnom osta i Rusija plava. Nad ribnjakom brezak ozvezdani Staroj majci tugu ublažava. Sličan zlatnoj žabi, mesec mladi Sa dna vode pruža tanke ruke. Razlile se po očevoj bradi Bele vlasi kao cvet jabuke. Neću skoro doći u kraj stari! Snežne bure zvoniće sa jekom. Jednonogi klen budno stražari Nad Rusijom plavom i dalekom. I znam, ima radosti u njemu, Kiše lišća ko voli zelene, Zato što taj stari klen u svemu Glavom čudnom naliči na mene. * Ako volite da čitate moje pričice, označite da Vam se dopada ova stranica i pročitajte uskoro drugo izdanje mog prvog romana :-) Sastojci : 300 gr. brašna 1/2 kašičice soli - meni je bilo malo pa Vi razmislite da li biste posolili još 1 kesica praška za pecivo 70 gr. masti 50 gr. slanine 50 gr.nekog tvrdog sira 100 gr. feta sira 200 ml. mleka neki suvi začin koji volite, ja sam stavila možda jednu punu kašičicu estragona 2 kašičice zelenog čaja (ne iz filter vrećice ) - možete da ga izostavite, ali ja sam inače zavisnik pa ga uvek imam :-) i volim ponegde da ga ubacim kao iznenađenje malo ulja, po mogućstvu maslinovog, ali može i bilo koje drugo Odmerite 250 gr. brašna i dodajte mast pa izmešajte tako da dobijete mrvice, ili nešto nalik njima. Dodajte i prašak za pecivo i so pa onda i sitno iseckanu slaninu i tvrdi sir, fetu krupno izmrvljenu, začine i naposletku ulijte mleko. Umesite testo pa ostavite sve nekih 5 minuta, taman dok pleh ( meni je pleh od rerne bio taman da stanu sve pogačice, doduše, moje su, kao što vidite, prilično male ) pokrijete papirom za pečenje, pa dodajte onih preostalih 50 gr. brašna. Treba da bude nelepljivo, ako treba dodaćete, razume se, još malo brašna, ali ne još mnogo :-) neće biti potrebno. Formirajte manje loptice, premažite svaku sa malo ulja, pospite začinom koji ste već koristili u pripremi testa i pecite na 180-200 stepeni oko pola sata, dok blago ne porumene. Ako je sve prošlo kako treba, biće meke i sutradan, a možda i prekosutra :-).

Možda se samo tako čini, ali radne dane je lakše prebroditi kada počnemo dan uz ukusno, mirisno i mekano jelo, zar ne? Zato vam donosimo recept koji možete napraviti za pet minuta, a usput razveseliti pravim doručkom ukućane. Trebat će va...

Slani kuglof sa tikvicama i sirom, ovog puta umesto slatkog, jedan slani kuglof. Recept... smislila, onako u letu, po principu "šta bude-bude". Podelite na društvenim mrežama Whatsapp

Zasto heljdini iako ima vise spelte i jos ovsenog brasna ? Zato sto heljda dominira ukusom, grickalica sa karakterom 8) Brzo, jednostavno, zdravo i ukusno :)...

Ima li šta lepše nego kada iz rerne zamiriše domaći hleb… Prvi put sam radila hleb ovog tipa, tj. za mene je hleb u domaćoj radinosti onaj sa kvascem. Ovaj je sa praškom za pecivo i ne znam zašto ga ranije nisam radila. Dobila sam divno mekano pecivo, sa fino hrskavom koricom i mekanom sredinom. Plus, semenke mu daju baš dobru teksturu i ukus, a mogu da biram koje ću da dodam. Koristila sam kombinaciju pšeničnog i speltinog brašna, mada sam sigurna da i druge kombinacije dolaze u obzir. Takođe, prvi put sam koristila brašno tip 1050, koje je nešto tamnije od običnog, a super se pokazalo u ovom hlebu kao i u kiselom testu, npr. testo za pizzu sa njim je odlično. Što se tiče trajnosti, tu informaciju vam ne mogu dati. Mi generalno ne jedemo mnogo hleba, pa čim se ohladi, polovinu hleba isečem na kriške i zamrznem, a vadim po potrebi i zagrevam u tosteru. Druga polovina se obično pojede za dan-dva. Dobar je sa slanim namazima, kao baza za sendvič, ali i sa slatkim. Poseban je dok je još topao pa krišku namažete sa puterom i džemom… Uz šolju kafe, trenutno za mene nema lepšeg doručka! …

Palačinke od heljdinog brašna Malo drugačije palačinke od onih klasičnih, a opet ukusne i meke, iako su rađene sa heljdinim brašnom. Uk...

Krckava, slana, ukusna pogača ili pljosnati hleb od integralnog pšeničnog brašna bez kvasca. I... najvažnije: priprema je veoma brza i jednostavna.

Razgibavanje u kuhinji

Fina i zdrava grickalica :))) Sastojci: 400 gr bijelog brašna 200 gr integralnog raženog brašna 150 gr heljdinog brašna 100 gr ...