Photos from Lima, Peru.
По избијању Првог светског рата, Јоксим Гајић постављен је за команданта уже одбране града Београда, са границама између Карабурме и Аде Циганлије. Ту се истакао својим познатим гестом којим је 22. септембра 1914. године одговорио на ултиматум аустроугарског генерала. [caption id=attachment_102674 align=alignleft width=218] Јоксим Гајић[/caption] Генерал-мајор Густав Гоглија, командант аустроугарских снага земунског региона, је тога дана око 17 часова упутио један монитор под белом заставом ка старој Сава-капији, где је било остављено овакво писмо: „Команданту града Београда! Данас до 6 часова по подне имате ми предати Београдску тврђаву, да је не бих даље рушио, и у знак предаје, уместо српске заставе, истаћи ћете бео барјак. А Ви, са Вашим штабом, бићете примљени на земунском пристаништу и у знак почасти оставићу Вам сабљу.“ Као одговор на овај ултиматум, дивизијски генерал Јоксим Гајић је љутито наложио да се на бедемима Београдске тврђаве уместо беле истакну три највеће српске заставе, а онда наредио да пре 18 часова целокупна српска артиљерија отвори ватру по аустроугарским положајима. После оваквог одговора, Гајић телефоном извештава команданта одбране Београда о целом догађају и у исто време моли за одобрење Врховне команде да му се дозволи да додатно „покаже непријатељу како Срби предају град“. Врховна команда је молбу одобрила, и Срби по други пут, на Крстовдан 1914. године, у ноћном препаду освајају Земун. У овој акцији су трупе генерала Гоглија биле потпуно разбијене и једини им је спас био у бекству. Епилог ове приче саздан је у неколико речи: Аустроугари су потучени, а генерал Гоглија је био смењен. За овај подвиг у одбрани Београда Јоксим Гајић је одликован Карађорђевом звездом и Француском легијом части. Умро је 8. марта 1962. године. Сахрањен је на Новом гробљу испод споменика браниоцима Београда. Извор: Црвене беретке Везане вијести: Београд јуначки бранили аласи са Чукарице | Јадовно 1941. 101 година од говора мајора Гавриловића! (ВИДЕО) Срце у јунака протерало окупатора преко Дрине
This is a picture from my third trip to Peru. The first and second one I spent in Lima and in Huaraz. Huaraz is in the Andes and ...
I noticed this woman while exploring the Inca ruins overlooking the Sacred Valley town of Ollantaytambo, near Cusco, and she was kind enough to let me capture her ongoing battle to keep her hat in place on a windy day.
Alpaca wool and coffee are just two examples of great products to get here. Find out what souvenirs to buy in Peru!
Unterseeboot SS-3, in der Werft Robert Whitehead Fiume gebaut. Entwicklung nach John Philip Holland, (Schwesterboote SM U-5 und U-6) ohne Auftrag. Kiellegung März 1911. Die K&K-Kriegsmarine im Kriegsministerium Wien lehnte ab, da U-5 u. U-6 noch nicht einsatzbereitwaren. Whitehead bot drei Jahre lang vergeblich an die Marinen von Peru, Portugal, Brasilien, Bulgarien und den Niederlanden an, so dass Whitehead die K&K-Kriegsmarine zuletzt vom Kauf überzeugen konnte. Indienststellung August 1914
Imagesud : Photographie Elisabeth Hurtel, Photos d'art à commander en ligne, Noir et blanc et couleur pour decoration d'interieur, Visages du monde, mer et bateaux, scenes de rue et images insolites, et photos de voyage autour du monde.
Explore Geraint Rowland Photography's 6042 photos on Flickr!
Explore Paul Hagon's 5094 photos on Flickr!
Ceremonia del Inti Raymi 2013, etapa realizada en la Plaza de Armas del Cuzco o Haucaypata, el Cuzco. Perú. En su calidad de hijo del Sol, el Inca, jefe supremo del imperio Tahuantinsuyu se rodeaba de máximo lujo y opulencia que denotaba su carácter divino. Vestía túnica y manto de fina lana de vicuña, que sólo usaba una vez, confeccionados por las “ñustas”, jóvenes especializadas en el trabajo del hilado perfecto de varios colores, completando su atuendo calzando ojotas adornadas con cabecitas de leones o tigres hechas en oro, plumas,esmeraldas y otras piedras preciosas. Tuvieron los jefes incas dentro de su vana religión, hechos singulares como ser amos y señores de mujeres dedicadas a adorar el Sol, en perpetua virginidad, recogidas en casas de aislamiento en el Cuzco - como pueden ser las casas de clausura de algunas congregaciones de monjas católicas – que luego se extendieron por todo el Perú. Las ñustas era jóvenes particularmente elegidas . El Inca decidía su suerte, las asignaba ñustas o las destinaba esposas o concubinas de importantes funcionarios. Debían ser legítimas doncellas de sangre real, tanto descendientes del Inca como de sus deudos y nunca nacidas de mezcla de otras castas ajenas a la casa real. No podían ingresar al Cuzco si hubiesen tenido algún contacto sexual y menos si hubiesen tenido vástagos porque ello las hacía impuras. Vivían en ámbitos de perpetua clausura hasta el final de sus días, afectadas a la preparación de alimentos ceremoniales- en general la chicha- o a la confección de prendas de vicuña, evitando el locutorio y contacto tanto de hombres como mujeres ajenas a la comunidad. Según las reglas religiosas no debían exponerse a ser vistas por alguien masculino, aún el propio Inca estaba impedido de gozar del privilegio - en uso de su autoridad - de verlas o hablarles. Sólo la Coya que era la reina y sus hijas tenían licencia de entrar en sus recintos y dirigirles la palabra y sólo ellas podían asistirlas en alguna emergencia. Las elegidas debían permanecer en lo que hoy llamamos monasterios, habiendo jurado pobreza, castidad y obediencia. Eso sí tenían personas calificadas de criadas que ingresaban a la casa del Sol, para mantener el orden y brillo de los aposentos de las vírgenes, mientras la primordial actividad de las “aclla cuna”como las llamaban - era hilar y tejer a la perfección toda indumentaria del Inca y la Coya, usando fibras de oro combinadas con ricos plumajes, más el finísimo labrado en oro de prendas que ofrecían a la divinidad mayor como prueba de la eterna aceptación de su destino hasta su muerte. Bibliografía: D´Oliver Nicolau Luis: “Las vírgenes dedicadas al Sol”. Pág. 522 y sig.
Get your Original Free Walking Tour in Lima, Cusco and Arequipa, more than 3000 reviews on TripAdvisor, Best Free Tours in Peru
A group of 80 women attend a training sponsored by Heifer International in the Cusco region of Peru. The women are learning to use electric machines to turn raw Alpaca wool into marketable yarn and finished goods. These women are part of the Cusco Umbrella project called: "Biodiversity in High Andean Alpaca Communities" which seeks to improve food security and increase production capacity and income for families. The project provides technical assistance, training, animals, seeds, machinery and other inputs for the production and marketing of their artisan work. The community of Pitumarca in the Canchis Province, where the training was held, sits at an elevation of 3570 meters - a difficult environment for growers and producers of food and animals.
Not every chain hotel property is cut from the same mold; here are a few of our favorite properties that break free from their cookie-cutter counterparts.
Peru won their first World Cup game in 40 years as Australia were beaten in the final Group C game this afternoon.
Asháninka
preparing ayahuasca
